Tenis kao eliksir života

2
O tome u kom je uzrastu najpreporučljivije početi sa treniranjem belog sporta, kojim rekreativcima se on preporučuje i kako to utiče na razvoj organizma, govori naš stručni saradnik mr Jelena Ristić, rukovodilac Službe sportskih programa, oporavka i revitaliza
Jelena Ristić, foto Vladimir Šporčić
Jelena Ristić, foto Vladimir Šporčić

Postoje razna mišljanja kada je reč o tome u kom uzrastu treba početi sa treniranjem tenisa. Najbolje je da to bude pre pete, tačnije sa tri godine, kada dete najpre sakuplja loptice po terenu i igra se. Za taj uzrast čas ne treba da traje duže od 20 minuta. Ako izostane interesovanje, igru treba prekinuti i kasnije je ponovo nastaviti. Kroz igru se razvija i teniska koordinacija. Sa pet godina počinje da se primenjuje lakši trening. Što se tiče reketa, zavisno od uzrasta, uzimaju se od najmanjeg ka najvećem, a od osme godine dete dobija pravi reket kojim dugo može da igra. Važno je da drška bude prilagođena šaci kako ne bi ispadala iz nje. Najbolje je da se prvi koraci u tenisu načine u teniskom obdaništu, na skraćenim terenima, sa malo lakšim lopticama i reketima.

 

ULOGA TALENATA

Kao i u svemu, rad i zainteresovanost su ponekad jači od bilo kog talenta, a kada dete ima i smisla za igru, onda je to prava stvar. Talenti se nikada ne pokažu na početku, neko je sjajan na prvi pogled, ali kasnije kroz igru može da pokaže suprotno. Bitan je i psihološki faktor, koliko je ko spreman za velike napore, mečeve, treninge, publiku, medije… Na primer, teniser Boris Beker bio je neprimetan u masi dece na treningu, ali na kraju su svi otpali, a on se izdvojio i jedini ostao od svoje generacije. Njegov trener iz Slovenije, Boris Breskvar, ubacio ga je u igru, dao mu šansu, a danas je ostao upamćen po tome što je čak tri puta zaredom osvojio Vimbldon.

 

TENIS NEKAD I SAD

Ranije su treninzi kraće trajali, a danas u modernom tenisu mogu da traju od jednog do dva sata dnevno. Kombinuju se sa kondicionim treninzima, kardio-treningom sa opterećenjima i sve to uz vođenje računa o mišićima jer tenis zahteva manju telesnu masu. Budući da ovaj sport obiluje brzim trčanjima i promenama pravaca, preterana masa postaje opterećenje za zglobove, što dovodi do češćih povreda na mečevima od nekoliko sati. Uz to, treba voditi računa o ishrani, rasporedu rada, odmoru... Za rekreativce bilo bi idealno svakodnevno igranje po jedan sat, ali ako to nekome predstavlja napor, sasvim je dovoljno i tri puta nedeljno.

 

PREDNOSTI OVOG SPORTA

Tenis angažuje ceo organizam. Zaokuplja pažnju i dobar je ventil za poslovne ljude kao što su lekari, advokati, umetnici, političari, bivši sportisti i svi oni koji imaju stresan posao. Razvija kardiovaskularni aparat, mišiće nogu, stomaka, ruku... Jedina mana je to što zbog servisa više radi jedna strana tela pa je poželjno plivati ili veslati posle treninga. Obavezno je istezanje pre i na kraju časa. Jedan protivnik je dovoljan radi zadovoljstva, a dublovi se kod rekreativaca najčešće igraju zbog druženja. Za žene je posebno bitan tenis kao eliksir života, daje gipkost i mir u duši pa se može igrati i do poznih godina.

KONZUMACIJA HRANE I PIĆA

Neposredno pre treninga ne treba ništa jesti. Dobro je uzeti nešto slatko, u malim količinama, a vodu piti tokom vežbanja, ali samo po nekoliko gutljaja. Uvek je bitno praviti pauze posle gemova. Tri sata pre meča treba konzumirati hranu, a posle treninga treba uzeti supu iz kesice i tečnost. Kod problema sa želucem u toku meča, uzima se po parče banane ili malo meda za energiju.

 

OSNOVE TRENINGA

U proseku, trening za rekreativce traje sat vremena, a može i više, ali dva sata je sasvim dovoljno. Na prvom času uče se hvatovi, stavovi, čekanje servisa iz koga se igrač transformiše u bekhend i forhend, postavljane tela za udarce, kao i otvaranje za prijem. Sa decom treba raditi tako da im opterećenje u toku treninga bude ravnomerno. Poželjne su igrice sa reketom i vođenje lopte. Tenis povoljno utiče na muskulaturu nogu, stomaka, leđa, ramenog pojasa i vrata pa samim tim zglobovi postaju pokretljiviji. Ipak, u početku ne treba preterivati sa naporom da se ne bi izgubio interes.

 

 

KO NE BI SMEO DA TRENIRA

Tenis se ne preporučuje osobama sa slabim kičmenim stubom. Naglim kretanjima dolazi do trzaja i istegnuća, odnosno pucanja mišića, pa je dobro da se zagrejete pred meč. Tenis se takođe ne preporučuje onima koji boluju od diskus hernije, bola u ramenu, laktu... Naročito nije dobar za osobe  koji imaju kardiovaskularne probleme. Zato je izuzetno važno da se obave osnovni pregledi i u konsultaciji sa doktorom angažuje profesionalni, a ne priučeni trener.

 

makonda-tracker