Invaliditet za njega ne stvara nikakvu prepreku
Za Petra Milenkovića (35) kažu da je bog u kolicima!
Imao je samo 20 godina kad je doživeo tešku saobraćajnu nesreću i ostao nepokretan. Danas, posle toliko godina, oko njegovog vrata sijaju se medalje.
Milenković je evropski i svetski šamion u powerliftingu. Trenutno važi sa srpskog, ali i balkanskog rekordera, sa 260 kilograma koje je na Svetskom prvenstvu uspeo da podigne.
Njegova snaga, kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu postala je inspiracija mnogima.
Power liftingom bavi se skoro deset godina i slobodno se može reći da je jedan on najuspešnijih sportista u svojoj disciplini.
Objasnio nam je da ljubav prema sportu nosi iz detinjstva, a da ga stečeni invaliditet nije sprečio da niže medalje, onako kako je to radio i pre nesreće koju je doživeo.
- U svet sporta sam ušao sa sedam godina. Tada sam se "ložio" na Brus Lija i počeo sam da treniram karate, a i u tom sportu sam nekoliko puta bio državni šampion.
- To je sasvim spontano prešlo u powerlifting, a onda sam se u to zaljubio... sve ostalo je istorija... Dakle, sportom sam se bavio i pre 20 godina. Držao sam nekoliko rekorda, a onda sam doživeo udes. Od tada se bavim istim sportom kojim sam se i bavio, a cilj mi je medalja na Olimpijskim igrama.
Objasnio nam je šta je zapravo powerlifting. U pitanju je sport koji je jedinstven, a jaki ljudi kakav je on nema mnogo.
- Powerlifting je sport snage koji kod nas postaje sve zastupljeniji. On predstavlja čistu demonstraciju sile gornjeg dela tela. Treninzi se razlikuju, sve zavisno od toga kakav je dan. Svaki trening, pa i onaj najlakši ipak je vrlo intenzivan.
Petar nam je pričao o neverovatnih rekordima. Naime, ovaj ljudski div podigao je jednom čak 260 kilograma!
- Poslednja nagrada koju sam osvojio je Evropsko prvenstvo kada sam oborio evropski rekord. Godine 2015. sam osvojio istu medalju. U bodibildingu imam osvojeno svetsko i evropsko prvenstvo.
Invaliditet za njega ne stvara nikakvu prepreku.
- Nije važno u kakvom ste vi stanju, važna je psiha. Mentalno stanje je ključ. Neko ga ima u osnovi, kao svoje prirodno stanje. Naravno, svi imamo uspone i padove, pa i oni ljudi koji su najstabilniji. Mislim da je za to ma koliko god da ste jaki i koliko god da nisko padnete, najvažnija duhovnost. Danas ona gotovo da ni ne postoji, i zato je od velike važnosti. Svima je sve preče od nje, sve je brže... ipak, jedino što čoveka čuva iznutra jeste poklanjanje pažnje duši. Duhovnost je ta koja nam pomaže da nam svi cljevi budu jasniji, a karakter i težnja željama mnogo čvršći. Saplitanja u životu moraju da dođu, ali moraju i da prođu jer su ona sastavni deo života.
"Za uspeh nema prepreka". Sa ovom rečenicom Petar se ne slaže. Smatra da su prepreke i te kako tu, i to ne samo onda kada neko hoće da se bavi sportom profesionalno, već i inače u svakodnevnici.
- Na putu ka uspehu ima mnogo prepreka. Smatram da cilj ne treba da bude jedina svrha, ma čime god da se bavili. Ceo taj proces dolaska do nekog cilja ono je u čemu čovek uživa. Takmičenje ili materijalizacija rada traje samo jedan dan, a ono što je lepo, što je vodilo do tog cilja, trajalo je godinama. Svakog dana, na putu ka tom uspehu, budiš se i shvataš da treba da budeš zahvalan na svakom tom danu koji je vodio do cilja.
- Uspeh ne treba da bude titula, konačni cilj, jer onda čovek na tom putu može da se izgubi. Možda neko može da se trudi i radi kao ja, ali možda nema genetski sklop kao ja, i završi deseti. On će se upitati kako je moguće da je uložio sve da bi ostvario neki uspeh, a to nije ispravno. Ceo proces treninga, svakodnevnog mentalnog stanja, energije koja se troši svakog dana i koju čovek sam nosi u želji da postigne taj cilj, već su sami po sebi uspeh.
Petrova medalja dizačkog sporta inače je jedina takva u istoriji Jugoslavije, nebitno da li je za osobama sa invaliditetom ili bez.
- Takmičim se u regularnoj konkurenciji, neporažen sam, i držim sve rekorde u konkurenciji sa ljudima na nogama.
Grad Beograd, ali i cela Srbija su, kako smatra, na zavidnom nivou po pitanju toga šta pružaju osobama sa invaliditetom koje žele da se bave sportom.
- U ovom sportu sve sam počeo da gradim od nule, i on tek sada možda postaje popularan. Ipak, za sve druge sportove, za one koji žele da se njimabave, mislim da su uslovi izuzetno dobri.
Sledeću medalju koju vidi na svom vratu je zlato na Paraolimpijskim igrama u Tokiju.
Kako i sam kaže, poenta je da - nema odustajanja.
