Međutim, to je privremena promena i kada se hrana svari, vraća se u prvobitnu veličinu.
Ipak, ako se pitate da li se želudac može trajno proširiti ili smanjiti u zavisnosti od toga koliko jedemo, treba da znate da neka istraživanja ukazuju na to da smanjeni unos hrane vremenom može smanjiti kapacitet želuca, verovatno zato jer zidovi želuca postaju manje rastegljivi (i obrnuto).
Prazan želudac je uvek iste veličine i ima zapremninu od samo 75 mililitara. Međutim, elastičan je poput balona i može višestruko povećati svoju zapreminu. Normalno se kod konzumacije hrane proširi do zapremine od jednog litra, a nakon (pre)obilnog obroka i do dva litra.
Kada želimo da jedemo, mozak šalje signal želucu da je hrana na putu. Mišići želuca se tada opuste i želudac se pripremi na to da će se napuniti hranom. Kada hrana prođe kroz probavni trakt, želudac se vrati u prvobitnu veličinu.
Mozak kao drugi želudac
Iako hrana koju jedemo prolazi kroz želudac, i mozak ima veliki uticaj na osećaj gladi, sitosti i konzumaciju hrane. Kada se želudac tokom jela proširi do određene granice, šalje mozgu signal da više niste gladni. Ali kada prejedanje i jedenje van granice osećaja sitosti postane redovno, taj prirodni refleks oslabi.
Brzina kojom jedemo takođe utiče na to kako želudac šalje signale sitosti. Mozgu treba neko vreme da shvati da smo siti, pa kada jedemo brzo, lakše se prejedemo. Bez obzira na to da li želite da povećate ili smanjite elastičnost želuca, zapremina hrane pri tome ima veliki značaj. Na primer, kada jedemo čips, unosimo mnogo kalorija, ali ta hrana ima malu zapreminu. S voćem i povrćem, s druge strane, unosimo namirnice veće zapremine, ali s manje kalorija.
Dakle, ako mislite da vam se elastičnost želuca povećala i da ste zbog toga stalno gladni, povećajte unos hrane veće zapremine, jedite pet manjih obroka dnevno i jedite sporije.
