Oboje nervozni zbog nominacija, počeli su da se svađaju. U bračnom savetovalištu, izneli su svoje probleme i pokušali da reše nesuglasice koje su se dogodile.
- Aleskandra, stalno se svađamo – rekao joj je Džimi.
- Ne mogu da doprem do tebe. Ne mogu da te pratim – pravdala se Aleksandra.
- U čemu je problem? Jesam li samo ja problem za sve? – pitao je Džimi.
- Meni si samo ti problem. Ja sa svima mogu da imam komunikaciju, jedino me ti ne razumeš. Zato i dolazimo u ovu situaciju. Tužna sam.
- ašto si tužna? Nisam veseo? Nisam te poljubio? Šta te čini tužnom?
- Mislim da treba da probamo da budemo drugari – predložila mu je Aleksandra.
– Ajde da to probamo. Vidi da li ću ti se dopasti, pa da vidimop šta ćemo dalje.
- Aleksandra, ti ne moraš da budeš sa mnom. Ali, ajde da rešimo problem. Lepo razgovaramo, ne vičem. Da vičem, govorio bih kao ti. Ja nisam ovde ušao sa drugaricom, nego sa devojkom. I, meni su najbitnija tvoja osećanja. Ja ne želim da učinim ništa da se ti osećaš loše, mada ti često činiš neke stvari koje meni smetaju.
- Zato je najbolje da budemo drugari. Nismo se dobro ni poznavali. Praktično smo se ovde upoznali. Ovo je bilo prisilno upoznavanje. Napolju smo se manje viđali. Ušla sam zbog tebe ovde. Vidi da li ću ti se dopasti kao drugarica, pa da vidimo šta dalje. Nisam ušla zbog para. Ti si najdivniji čovek na planeti, ali ja sam jednostavno takva kakva sam. Ti si drugačiji, mirniji si od mene. Možda bi trebalo da izađemo.
- Ako želiš da izađemo, naravno da ćemo izaći. Ne želim ničim da te opterećujem, ali daj da rešimo stvari na najbolji način. Ne želim da budeš tužna, niti da se osećaš loše. Meni su najvažnija tvoja osećanja.
Posle razgvoora u bračnom savetovalištu, Džimi i Aleksandra su uglavnom ćutali.
- Verujem sve što ti kažeš, jer imam poverenja u tebe – rekla je Aleksandra.
– Ali pokušavaš da mi objasniš nešto što ni ti ne čuješ. Ovde imamo previše vremena za odmor, za razmišljanje.
- Pa, to je super. Ovde se odmaraš, spremaš za posao i guramo dalje – rekao je Džimi Barka.
– Mnogo ljudi ne zna napolju kako je ovde. Nije baš kao na ekranu. Nije lako funkcionisati.
Aleksandra je ćutala. Onda je rekla:
- Znaš, sve ovo sam sebi sama napravila. Teško mi je.
- Hoće ti biti lakše ako te zagrlim?
- Hoće.
Došla je do njega, Džimi je zagrlio, Aleksandra je zaplakala.
