Polazna ideja ovog projekta jeste kreacija i realizacija savremene plesne predstave u izvođenju mladih ljudi koji su kao autori bliski teatru i savremenoj umetnosti, ali nisu izvođači – glumci ili pesači.
Postavljanje egzaktnosti plesa kao medija sa jedne strane i nestilizovanog kolokvijalnog pokreta sa druge strane ima za cilj istraživanje tipa pokreta koji ne pleni svojom virtuoznošću i nedostiznošću, kao i problematiziranje plesa kao demokratske discipline, otvorene i dostupne svakome.
Osnovna ideja predstave Mnogo nas je bazira se na specifičnim tumačenjima samoće i usamljenosti kao i na uzročno-posledičnom efektu ovih pojava u kontekstu komunikcije u savremenom društvu
U realnom vremenu/prostoru pozorišta susreću se, sudaraju i međusobno iznevaravaju uzajamne fantazije publike i izvođača. Mesto tog neizvesnog susreta jedini je scenski predeo unutar koga se odvija radnja. Neko iskoračuje u javni prostor specijalno pripremljen za izlaganje tuđem oku. Neko drugi posmatra, u tišini. Trebalo bi da su to dvoje zajedno, da je moment u vremenu koje dele, jedan i nedeljiv. Umesto toga nesporazum se vec desio i pre nego što se bilo šta zaista dogodilo. Za izloženog, oko koje ga gleda ne pripada onome ko gleda. Za posmatrača telo onoga koji se izlaže nije više u njegovom posedu.
Koncept i koreografiju predstave uradila je Dalija Aćin, dramaturg je Igor Dobričić, a u predstavi učestvuju Zoe Gudović, art aktivistkinja, Bojan Đorđev i Miloš Lolić, pozorišni reditelji, Milan Marković, dramaturg i Maja Pelević, dramska spisateljica.
