Reč je o dramskom piscu, reditelju, profesoru emeritusu pozorišnih studija na Novoj Sorboni (Pariz III).
U sklopu Instituta za pozorišne studije na istom fakultetu osnovao je Grupu za istraživanje moderne i savremene drame. Rukovodio je velikim brojem kolektivnih teorijskih projekata čiji su učesnici članovi pomenute grupe, između ostalog i izradom Leksike moderne i savremene drame (2005), prevedene na naš jezik ( Vršac, KOV, 2009).
Sarazak je pre svega zaokupljen onim što se obično naziva krizom savremene drame. Njegov doprinos savremenoj teatrologiji sastoji se u uvođenju nekoliko originalnih teorijskih pojmova koji su se pokazali korisnim oruđem u tumačenju savremene drame (termini rapsodijska drama i drama života nasuprot drami u životu, pored ostalog), kao i u novom pristupu savremenoj drami u kojoj, smatra on, uprkos krizi i vidljivim procesima dekonstrukcije svih klasičnih dramskih postulata:
Ostaje jedno jezgro, jedan neotuđiv deo, koji omogućuje da drama nastavlja da postoji i da s pravom nosi to ime“.
Među njegove najznačajnije knjige spadaju: L'Avenir du drame: écritures dramatiques contemporaines (Budućnost drame, 1981), Théâtres intimes, (Intimno pozorište, 1989), Critique du théâtre. De l'utopie au désenchantement, (Pozorišna kritika. Od utopije do razočaranja, 2000), La Parabole ou L’Enfance du théâtre (Parabola ili detinjstvo pozorišta, 2002), Jeux de rêves et autres detours, (Igra snova i drugi obilazni putevi, 2004).
