Ovaj deo, u afišama i programskim knjižicama, obično služi za kratki rediteljev, emocionalni i/ili racionalni, osvrt na povode, proces ili pak rezultat kreativnog rada. U tom smislu, mogao bih pisati o jednodecenijskom druženju sa ovim komadom, o inspiraciji koji mi je pružao u nekim drugim kreativnim pothvatima, o preispitivanju sopstvene vrednosti, značaja, uticaja pa i smisla bivanja i delanja kao nekog ko pokušava da se bavi umetnošću u svetu koji nas okružuje, o zahvalnosti Pozorištu, a naročito Saši, Srdjanu, Banetu, Milijani i Erici jer su u ovaj proces ušli detinje nevini, spremni da veruju i da daju sve od sebe, da mrakom prizivaju svetlost.
Mogao bih ali... Jedna od (mojih) omiljenih knjiga počinje izvinjenjem zbog posvete i samom posvetom: „Leonu Vertu, kad je bio mali dečak.” Stoga, rešio sam da se i ja izvinim što neću pisati o gore navedenim stvarima, jer ova predstava ima svog Leona Verta koji zaslužuje posvetu. Zato će moja jedina rediteljska reč biti:
Dunji. - Ninoslav Đorđević
"Jastučko"
Ninoslav Đorđević
Ninoslav Đorđević
Erika Vujić i Ninoslav Đorđević
Bojana Kovačević Petrović
Valentina Broštean
Milan Đurđević
Saša Torlaković
Branislav Jerković
Ninoslav Đorđević
Srđan Aleksić
Milijana Makević
Anja Tatalović
