Atelje 212 je otvorio vrata, pružio šansu i podršku mladim pozorišnim stvaraocima – mladim glumcima (Iva Stefanović, Matija Živković, Anđela Jovanović, Đorđe Stojković, Jovana Stojiljković i Mihajlo Jovanović) i rediteljki Isidori Goncić (kojoj je ovo diplomska predstava) – da na profesionalnoj sceni izvedu jednu od najznačajnijih drama koja je obeležila avangardnu dramu dvadesetog veka i i da se tako, na najbolji mogući način, predstave našoj pozorišnoj javnosti unoseći duh mladosti u delo ovog pozorišnog klasika.
Kroz svoj komad Ćelava pevačica Jonesko kritikuje malograđanštinu, potrošačko društvo, isprazne životne ciljeve i nove vrednosti koje se isključivo mere novcem i sticanjem materijalnih dobara, razotkrivajući sav apsurd naših života.
Baveći se problemima savremenog čoveka, nedostatkom komunikacije koja nestaje i rasipa se u besmislenim, otuđenim razgovorima, životom koji nije u skladu sa vremenom koji se ubrzano odvija i prolazi mimo nas, bez smisla, tragajući za egzistencijom koja se ne iscrpljuje u pokoravanju imperativima potrošačke kulture – problematizuje se svet oko nas, moderno doba u kome smo izgubili ljudska obeležja i u kome u beskrajnom, neprestanom brbljanju, govoru koji postaje fraza i buka ne uspevamo da dođemo do sebe, plašeći se da ćemo bez reči nestati. A zapravo reči koje nemaju smisla još više nas vode i nose u prazninu.
Ko stoji iza takvih reči, iz praznih fraza, ko su ti ljudi koji su potrošili i bez prestanka i kazne i dalje troše naše živote i u ime kojih ciljeva – neka su od pitanja koja postaavlja ova predstava.
