Uloge tumače Igor Damnjanović, Anika Milićević, Đorđe Đuričko (k.g.), Bojan Stojčetović, Branko Babović, Aleksandra Cucić, Ivana Kovačević, Jasmina Stojiljković i Milena Jakšić, a reditelj Nenad Todorović ovako objašnjava svoj pristup Nušićevom komadu:
- U traganju za aktivnošću i aktuelnošću komada Ne očajavajte nikad, Bojan Stojčetović i ja smo pošli od činjenice da je našem pozorištu bio potreban jedan tipičan bulevarski vodvilj kojim ćemo da, nakon što dodamo tri gega i dve vesele pesmice, zabavimo publiku i priključimo se sveopštoj modi pomamnog zaglupljivanja. Svet vodviljskih, bulevarski jednodimenzionalnih likova, koji naprosto plutaju u prostoj strukturi radnje, pokušali smo da smestimo u savremeni kontekst; krenuli samo sa adaptacijom. Tokom te plašljive faze, bili smo pritiskani saznanjem da pominjanje osavremenjivanja Nušića, ili, ne daj Bože, adaptacije, završava bujicom želja naših advokata veličina da autor tih gadosti završi u okovima na nogama u najtamnijim samicama srednjevekovnih tamnica. Morali smo korak po korak da se oslobađamo tereta, da bismo na kraju shvatili da smo napravili komad koji, osim osnovne drmaturške linije razvoja radnje, (a i to samo donekle) nema baš previše sličnosti sa samim tekstom za koji se ispostavilo da nam je poslužio kao model. Nušić je pisao vodvilj, mi napravismo socio-političku pseudomelodramsku farsu. Nušić je planirao naivno veselje, mi – obračun! On je napravio skicu, zagrebao po površini, mi smo želeli da likove gurnemo u ponor njihovg sopstvenog zla. Ben Akiba je imao nameru da se zabavi, mi da preispitamo našu svest o vremenu u kome živimo. Na kraju krajeva, Nušić je hteo da se premijera igra u Parizu, mi - u Đakovici za četiri starice. Stoga smo, da ne bi bilo zabune, ovaj komad nazvali Ne očajavajte, a ne Ne očajavajte nikad (smeh) – kaže reditelj Nenad Todorović.
