Ko to tamo peva stoti put na sceni narodnog pozorišta

Ča­ro­li­ja je po­če­la pre šest go­di­na, 22. de­cem­bra 2004. go­di­ne, ka­da je ba­let­ska pred­sta­va Ko to ta­mo pe­va pre­mi­jer­no iz­ve­de­na. U stva­ri, još pre pre­mi­je­re ovaj na­slov je uz­dr­mao kul­tur­nu jav­nost: da li će, po­sle an­to­lo­gij­skog fil­ma, uop­šte bi­ti mo­gu­će ta­kvu pri­ču pre­to­či­ti u po­zo­ri­šnu pred­sta­vu – i to ba­let­sku. Strah, ipak, ni­je bio oprav­dan. Na­pro­tiv. Po­klo­ni­ci ba­let­ske umet­no­sti su odu­še­vlje­no pri­hva­ti­li pred­sta­vu, ali ona je na­šla put i do mno­gih ko­ji do ta­da ni­su pra­ti­li ba­let.

Po­red mno­go­broj­nih iz­vo­đe­nja na ma­tič­noj sce­ni i u ce­loj Sr­bi­ji, pu­bli­ka ši­rom sve­ta je raz­u­me­la i za­vo­le­la ovu pred­sta­vu. Od broj­nih go­sto­va­nja po­me­ni­mo bar ona u Ma­ke­do­ni­ji (Sko­plje), u Cr­noj Go­ri (Grad te­a­tar Bu­dva), Ka­na­di (To­ron­to, Ota­va), Ita­li­ji (Rim) i pet iz­van­red­nih na­stu­pa na fe­sti­va­lu Ibe­ro­a­me­ri­ka­no u Bo­go­ti, Ko­lum­bi­ja, 2005. go­di­ne. Tu su i na­stu­pi na do­ma­ćim fe­sti­va­li­ma, od ko­jih iz­dva­ja­mo BI­TEF 2005. i Mo­kranj­če­ve da­ne u Ne­go­ti­nu. Pred­sta­va Ko to ta­mo pe­va je do­bit­nik mno­gih zna­čaj­nih na­gra­da, po­put Na­gra­de Udru­že­nja ba­let­skih umet­ni­ka Sr­bi­je, ko­ja no­si ime Di­mi­tri­ja Par­li­ća – so­li­sti­ma ba­le­ta za umet­nič­ku in­ter­pre­ta­ci­ju, April­ske na­gra­de gra­da Be­o­gra­da, go­di­šnje Na­gra­de Na­rod­nog po­zo­ri­šta i dr.

Mu­zi­ku je kom­po­no­vao Vo­ji­slav Vo­ki Ko­stić, a osta­tak autor­skog ti­ma su či­ni­li go­sti iz Za­gre­ba: ko­re­o­graf i re­di­telj Sta­ša Zu­ro­vac, nje­gov asi­stent Olja Jo­va­no­vić Zu­ro­vac, ko­sti­mo­graf Ka­ta­ri­na Ra­do­še­vić Ga­lić i sce­no­graf Žorž Dra­u­šnik. Solisti: Aleksandar Ilić, Dejan Kolarov,  Milan Rus, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Miloš Kecman, Dalija Imanić, Miloš Isailović, Miloš Marijan.

Sredinom novembra balet Ko to tamo peva gostovaće u Kairu, u okviru manifestacije Dani srpske kulture.