Premijera predstave "Edvard II, njegova nemirna vladavina i žalosna smrt", koju po tekstu Kristofera Morloa režira Robert Lenard biće 15. decembra. Jedan od kurioziteta ove predstave je povratak na scenu Zoltana Puškaša i Andree Jankovič...
Puškaš, koji je završio glumačku akademiju, prestao je da igra i poslednjih desetak godina posvetio se režiji. Tokom svoje rediteljske karijere napravio je niz zanimljivih predstava u svom matičnom Ujvideki sinhazu ali i u Subotici, u susednoj Mađarskoj i Rumuniji. Posle dugo vremena evo ga na sceni kao glumca i to u naslovnoj ulozi. Njegovu ženu Izabelu Francusku igra Andrea Jankovič, takođe povratnica na scenu Novosadskog pozorišta sa koje je izbivala sedam godina.
O predstavi, njen redietej i dramaturg Robert Lenard kaže:
Sodoma i Gomora u Londonu – kralj je imenovan a njegov ljubavnik dobija sve veće i veće titule. Drama Kristofera Marloa može se istovremeno čitati kao drama identiteta, ljubavna tragedija i politička drama, pa čak i kao bildungs roman. U našem čitanju radi se upravo o tom složenom odnosu između kreveta i prestola. Do koje mere ljubavni život utiče na profesionalizam?
Kako identitet i emocija postanu politički skandal koji dovede čak dok građanskog rat? Šta se dešava kad privatni život procuri u javni i postane politički problem? Da li je pravi problem u tome što je kralj gej ili su problem osobe koje on bira za ljubavnika? Predstava 'Edvard II' traži odgovore na pitanja o vezi velikih mehanizama istorije - s jedne strane i i politike, naslovnih strana tabloida i politička dešavanja - s druge."
Naslovnu ulogu igra glumac Zoltan Puškaš koji o svom junaku kaže:
U nekom smislu ja ličim na Edvarda ili on na mene. Ali nije uopšte lako oživeti tog čoveka. On je dobar čovek kome je najvažnija ljubav. Daje sve, svima, od srca. Zvanično, svi znaju da on ima ženu, ali Edvard voli muškarca. Problem je u tome što on treba da bude kralj ali nije dobar za to, ne zato što je homoseksualac ili biseksualac, već zato što se ne razume u politiku. On zapravo ne razume politiku. Prosto, on je dobar čovek ali nije za kralja. I tu je njegova tragičnost."
I Edvardova žena - Izabela Francuska tragična je ličnost ovog komada. Igra je Andrea Jankovič:
Izabela Francuska, poznata u istoriji kao 'žena-vuk', ćerka francuskog kralja Filipa IV (Lepog), supruga engleskog kralja Edvarda II i majka prestolonaslednika Edvarda III. Shvatam je, vidim je, osećam je. Toliko tragedije, toliko uvreda i beskrajni niz poniženja... a ipak sve to iskorištava, diže bunu protiv Edvarda II, postaje nakratko kraljica Engleske, do punoletstva sina.
Niz događaja kroz veoma kratko vreme na sceni a u stvarnosti dugi niz godina. Nije jednostavno prikazati sve. Shvati čovek u jednom trenutku da se u ljudima i politici ništa ne menja kroz vekove. Sve se samo vrti u krug. Pokušavam polako da uđem u njenu glavu, osećanja, životne stanice, istražujem, čitam. Dosta njenog nalazim i u sebi - moram, drugačije ne mogu, ne znam. Uvek krećem od sebe, od svojih saznanja, od svog iskustva... Dosta toga sam preživela.
Uvek sam živela život punim plućima, imam od čega da je gradim. Izabela, kao ja, nikad ne odustaje. Gurnu je, a ona kao Feniks ponovo se rađa. Izazov je zaista nesvakidašnji i daću sve od sebe da pokažem njenu ljudsku stranu ali i to zbog čega je dobila nadimak žena-vuk."
Prva repriza zakazana je 18. decembar.
