Prvi komad u istoriji makedonske dramaturgije koji se bavi Aleksandrom Velikim premijerno je izveden u aprilu prošle godine, a Georgijevski u njemu, na unutrašnjem sukobu velikog imperatora gradi poziciju Balkana u globalnim geopolitičkim relacijama.
Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović poželeo je dobrodošlicu kompletnom ansamblu i izrazio nadu da će i publika i kritika videti jednu značajnu predstavu koja je, u međuvremenu, sa velikim uspehom obišla brojne scene u Evropi i svetu.
- Predstavu nisam video, pa ne mogu ni da govorim o njoj. Međutim, svakome od nas, kad ide u pozorište da gleda neki komad, vrlo je važno da zna ko je pisao tekst, ko ga je režirao, ko igra... Gospodin Ljubiša Georgijevski je veliki jugoslovenski reditelj i jedan od najznačajnijih makedonskih reditelja i pisaca. Zajedno sa glumačkom ekipom svakako je garant da možemo da očekujemo prvorazredni pozorišni događaj –rekao je Đurović i najavio da bi Narodno pozorište do kraja godine trebalo da gostuje u Skoplju sa predstavom Derviš i smrt Meše Selimovića u režiji Egona Savina.
Georgijevski, koji je i aktuelni ambasador Republike Makedonije u Srbiji, istakao je da Aleksandar nije nikakva avangarda, već jedna sasvim mejnstrim predstava.
- Kratka je i vrlo jasna, traje manje od dva sata, ali je puna zapleta i preokreta. Po peripetijama je ravna komedijskom ritmu. U njoj nema nikavih provokacija u smislu čiji je Aleksandar. Da sam hteo da ga svojatam, napisao bih svečanu akademiju, a ne dramu. Veoma se radujem što druga sezona igranja ovog komada započinje baš na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. To će joj dati, siguran sam, dobar zamajac – istakao je Georgijevski koji je 1989. godine na istoj sceni postavio Braću Karamazove.
Počasni ambasador Makedonije u Beogradu i poznati umetnik Zafir Hadžimanov naglasio je da mu je veoma drago što će tako značajan državni praznik, kao što je Dan nezavisnosti, biti obeležen jednim lepim pozorišnim činom.
- Nisam gledao predstavu, ali sam čitao tekst. U pitanju je majstorski napisana literatura. To je jedna sigurna ruka jednog velikog pozorišnog maestra. Dilema sa kojom se Georgijevski ovde uhvatio, veoma je stara, poznata i nikad rešena, a reč je o sudaru dve velike i jake kulture – zapada i istoka. Autor je svog junaka postavio u centar te ogromne dileme koja se, na ovaj ili onaj način, može odgonetnuti tokom predstave. Međutim, definitivan odgovor, naravno, ne postoji – ukazao je Hadžimanov.
On je dodao da je kao počasni ambasador zahvalan Narodnom pozorištu što je pružilo šansu da se ovaj komad igra u Beogradu jer će na taj način srpsko - makedonska saradnja na polju kulture i umetnosti dobiti još jedan poen.
Glumac Dejan Ilić, koji tumači lik Aleksandra, rekao je da predstava odiše emocijama i da je prepuna strasti i ljubavi ne samo prema otadžbini, nego i prema ljudima.
- Uradili smo jednu ljudsku dramu. Preko nje i onog malog mikrokosmosa koji mi svi nosimo u sebi, došli smo do makrokosmosa, odnosno do suštine sveta. Naravno, tu se postavlja pitanje šta je suština sveta. Uvek je to bilo glavno pitanje. Dakle, gde je početak, gde kraj, šta je pravilno, šta nije... Mi ovde pričamo o vrednosti čoveka i njegovim emocijama u odnosu na ceo svet oko njega. Veoma je interesantno da kroz ovaj komad možemo da sagledamo sve napredne ideje koje je Aleksandar imao pre 2500 godina, a koje vidimo i danas u ovom modernom svetu. Znači, u pitanju je globalizacija na jednom nivou gde su svi jednaki, ali bez obzira na to, imaju pravo da žive za sebe – ocenio je Ilić.
Jelena Žugić, koja igra Aleksandrovu majku Olimpiju, dodala je da je predstava, koja ima više tema, na svim gostovanjima nailazila na veoma dobar prijem kod publike.
- Interesantno je da su u Makedoniji neki očekivali da će u njoj biti malo više makedonštine. Umesto toga, mi smo ponudili malo više ljudstva unutra i zato smo svuda bili fantastično primljeni. Nadam se da će se predstava svideti i beogradskoj publici – poručila je Jelena Žugić.
U podeli su i Branko Đorčev, Zoran Ljutkov i Đorđije Jolevski.