Prebacivanje drugog Divljanovskog koncerta povodom Dana žena iz (manjeg) Doma omladine (prošlog osmog marta ispunjenog) u (veći) Dom sindikata pokazalo se kao pun pogodak.
Koncert je počeo prigodnim evociranjem uspomena na prohujale Dane žena iz bolje socijalističke prošlosti uz pomoć kratkog crno-belog dokumentarca. Potom je izlazak na pozornicu Divljan i NVO pozdravilo burnim aplauzom preko 1.500 Beograđanki (i Beograđana).
- Drage dame, poštovane gospođe i gospođice, ovo je vaš praznik, a šta je vaše to je i naše! Još davne 2009. godine Nevladina organizacija je proglasila ovaj praznik za svoju slavu, zato aplauz sa bine - poručio je na početku koncerta Divljan, na šta je NVO sa pozornice uputila srdačan i dugačak aplauz publici Doma sindikata.
U nastavku Divljan je rekao:
- Ovo je postalo neka vrsta tradicije, drugi jubilarni koncert, a gde je tradicija kod Srba tu su i gusle, tako da će biti i tog programa. A poznato je da žene najviše vole gusle da se uz njih opuštaju. Biće i dugačak bubnjarski solo, što ste čekale čitavog života i poneka pesma.
Svirka je počela neočekivano jakom pesmom - Ona to zna.
Dvorana Doma sindikata sa stolicama bez stajaćih mesta prilično je svečano-hladna i čini se da potoji mala distanca između muzičara i publike.
- Poznato je da iza svake uspešne žene stoji jedan posrnuli muškarac - šali se Divljan i pre Radosnog dana poziva publiku da se razmrda:
- Možete slobodno da ustanete mada znam da ima i vremešne publike.
Pošto je ovo godina tradicija odnosno 1030 tisuća godina od novog talasa Divljan i NVo se odlučuju da u tu čast izvedu mali potpuri pesama koje su VIS Idoli svirali na svom prvom koncertu 1980. godine u Studentskom kulturnom centru.
Bend je potom momački otprašio Pomoć pomoć (gotovo zaboravljen pank biser sa prvog singla Idola), Igrale se delije, Retko te viđam sa dvojkama i Plastiku. Novotalasni potpuri urodio je plodom i publika masovno se spušta do bine i ustaje iz stolica. Publika zdušno peva uz Divljana Odnesi me i Vetar i zastave.
A onda - recital! Basista Zdenko Kolar pokazuje svoje deklamatorske veštine kaleći se na Strepnji Desanke Maksimović.
- Malo je poznato da je Zdenko izvrstan deklamator, jako lepo deklamuje. Ima nas ovde nekoliko iz osnovne škole znamo da nijedan 8. mart nije prošao bez Zdenkove deklamacije...a Jesenjina što je znao, čak je i nastavnicima i direktoru suzu pustio - objašnjava Divljan.
U nastavku Divljan na oduševljenje publike izvodi Nemo klasik sa Odbrane i poslednjih dana (1983), a sledi Pruža sa neopravdano zanemarenog pop klasika, albuma Lutka koja kaže ne ad hoc grupe Vlada, Gile, Piko i Švaba (1991). Sa Čokolade (1984) stiže pomalo neočekivano Udri bogataša i Baba Zumbul Divljanovog prijatelja Kirila Džajkovskog.
- A sada jedna pesme iz vremena kad su žene radile u rudniku, a danas rade još dublje - najavio je Divljan stari hit koji je publika zdušno prihvatila.
Najavljujući Rusiju Divljan je uspeo da privoli beogradsku publiku da horski otpeva nekoliko taktova pesme Hej uh jem koju su pevali ruski burlaci dok su vukli brodove.
- To nam treba za novu ploču, a jako bi voleo da imam hor odavde, pa ako uspe uspe - rekao je Divljan.
Posle horski pevane i ritmičkim aplazima podržane Rusije stigli su i svirački impresivni Poslednji dani, raspojasani Kenozoik i Malena uz koju se orila dvorana Doma sindikata.
Za bis Divljan se dohvata akustične gitare i niže Sve laži sveta, Jedinu i Svakog jutra...
A ond je usledilo iznenađenje večeri. Dugo najavljivani već mitski gej narodnjak Zaljubljen sam u svog jarana konačno je u ponedeljak pred osmomartovski razdraganom publikom ugledao svetlost pozornice.
Pesma je toliko narodnjački zarazna da Beograđani nisu imali nikakvih teškoća da se pridruže Divljanu u pevanju gej Jarana.
- To je demo verzija. Pričao sma puno (o pesmi) pa da je čujete - objasnio Divljan razloge premijere zaradivši burne aplauze.
Drugi bis okončan je neizbežnim Maljčikima
