Frajle su htele da se sa nekoliko pesama zahvale svima na dolasku, ipak, malo zahvaljivanje gostima i prijateljima pretvorilo se u pravu žurku u kafeu radija S. Bez ikakvog ozvučenja, bez mikrofona i struje puna dva sata se pevalo u glas - samo dve gitare, prijatelji i dobra volja. Raspoloženje je bilo sjajno a Frajle su potvrdile da je za dobru pesmu i provod potrebno samo malo.
Prisutne su dodatno razgalili roditelji ovih dama koji su zapevali i zasvirali gitare na foteljama zajedno sa njima, kao i Manjifiko, koji je dočekan uz pesmu "Pukni zoro". Ni kiša ništa nije mogla protiv sjajnog provoda i druženja Frajli i odabrane publike. Frajle su dale srce prisutnima, publika je bila prezadovoljna i umesto razočaranja zbog kiše koja je pokvarila prvobitne planove, otišla ispunjena osmesima.
Frajle su pokazale da sa svojom popularnošću koja je trenutno i u regionu na visokom niovu nisu izgubile ono zbog čega su se okupile i zašto postoje, a to je ljubav prema pesmi, publici, radost, smeh i jednostavnost.
