Legendarna kantautorka i pop pevačica, zvezda SFRJ Jadranka Stojaković, preminula je u 66. godini u Banjaluci, u staračkom domu, gde je provela poslednje dane.
Tih dana sećala se svoje karijere, kao i dobrih i loših stvari koje su je zadesile u životu, a dokumentarista Branko Lazić, inače urednik dokumentarnog programa Radio televizije Republike Srpske, pratio ju je i na tom putovanju kroz njenu zvezdanu prošlost beležio neke neispričane trenutke u njenom životu, pričajući ujedno i priču o Jugoslaviji i sceni koje više nema.
Sada, međutim, njena životna priča posmatraće se drugačijim očima. Utoliko će film biti još intrigantniji ovdašnjoj publici.
Jadranka Stojaković ostaće upamćena kao apatrid, „voljena pjesnikinja nesrećno zaljubljenih“, kako i kaže u filmu. Nakon karijere u eks Jugoslaviji, gde je radila i kao pevačica i kao slikarka, nastavlja život u Japanu, sve do pada na bini 2009. godine, koji ju je primorao da odustane od koncerata i javnih nastupa.
Film međutim, donosi one manje poznate detalje iz njenog života koji je čine još intrigantnijom - manje je poznato da je volela žestoku gitaru, eksperimentalnu i ambijentalnu muziku, Džeksona Poloka i da je sanjala na japanskom jeziku.
Film Branka Lazića je, tako, zbirka fragmenta iz njenog života, ispričanih u bolesničkoj postelji tokom minule tri godine borbe sa neizlečivom bolešću.
Film će svetsku premijeru na 9. Beldocsu doživeti u petak 13. maja u 19 sati u Dvorani kulturnog centra Beograda, kada će reditelj Branko Lazić govoriti više o iskustvu rada na ovom filmu.
