Japanske Taiko bubnjare Jamato osnovao je 1993. Masa Ogava u Jamato-no-kuni (zemlje Jamato), današnjoj provinciji Nara. Sedište im je u selu Asuka u Nari, poznatom po brojnim drevnim spomenicima, a nazvanom po rodnom mestu japanske kulture. U selu Asuka koje ima više od hiljadu godina staru tradiciju, Jamato traži nove načine izražavanju sa Vadaikom – japanskim bubnjevima, kao svojom okosnicom. Svoj dan počinju tako što trče 10 km, zatim vežbaju u teretani. Popodne zajedno vežbaju na bubnjevima, a pojedinačno nastavljaju do polaska na spavanje. Osim spavanja, jela i održavanja higijene, svo vreme posvećuju vežbanju. Na stranim turnejama provedu od 6 do 10 meseci godišnje. Nemaju vremena za razgledanje gradova. Samo se pripremaju, nastupaju i pakuju ili putuju.
Centralna stvar kod Jamato produkcije su naravno Vadaiko bubnjevi. Radi se o bubnjevima od životinjske kože i drveta drevnih stabala, od kojih su neki preko 400 godina stari. Oni su poput ritma srca, ili pulsa (Šin-on). Oni su srž života i izvor snage koja vam pulsira u telu. Kao snažan i siguran ritam srca u snažnom telu trkača. Jamato pokušava da stvori energiju života koja se prenosi na publiku. A ono što osetite kad ste okruženi Vaidako zvukom koji proizvode ta snažna tela, jeste ono što Japanci nazivaju Tamaši, u prevodu duša, duh, psiha, a što je osnovni element života. To je nešto nevidljivo i neopipljvo, ali čije se postojanje svakako oseća. Puls, koji se prenosi iz drevnih dana, trebalo bi da odzvanja u svim telima ljudi koji se okupljaju u dvoranama širom sveta. Ovo je scenski nastup koji slavi život.
Jamato bubnjari su do sada imali preko 300 nastupa u 45 zemalja. Godine 1994. u Kini su na četiri koncerta okupili 20 hiljada posetilaca. Nastupili su na Edinburškom festivalu, najvećem umetničkom događaju u svetu, kako bi proširili vidike i upoznali ljude. Prodali su 23 koncerta, dobili nagradu Spirit of the Fringe. U britanskim medijima nazvali su ih muzikom tela. Nakon takve odskočne daske počeli su svetske turneje, koje traju već 12 godina.
