Velika reputacija Borisa Berezovskog zasnovana je na činjenici da je reč o jednom od najmoćnijih virtuoza današnjice i pijanisti obdarenom jedinstvenim unutrašnjim sluhom koji se odlikuje snažnim senzibilitetom..
Posle njegovog debija u londonskom Vigmor 1988, The Times ga je opisao kao umetnika koji izuzetno obećava, kao muzičara zapanjujućeg virtuoziteta i neverovatne snage. Dve godine kasnije osvojio je Zlatnu medalju na Međunarodnom takmičenju Čajkovski u Moskvi.
Boris Berezovski je redovan gost najprominentnijih ansambala, sarađivao je sa dirigentima među kojima su Kurt Mazur, Šarl Ditua, Volfgang Savališ, Vladimir Aškenazi, Aleksandar Lazarev, Edrju Liton, Mihail Pletnjev, Antonio Papano...
Redovni je učesnik velikih resitalskih serija – Berlinske filharmonije, Međunarodnog klavirskog podijuma Konserhebaua ili Međunarodnog pijanističkog ciklusa Royal Festival Hall u Londonu.
Boris Berezovksi je snimio dela Šopena, Šumana, Rahmanjinova, Musorgskog, Balakirjeva, Medtnera, Ravela i kompletne Listove Transcedentalne etide. Njegovi snimci sonata Rahmanjinova nagrađene su sa Preis der Deutschen Schallplattenkritik, a disk sa Ravelovom muzikom je visoko pozicioniran na prestižnim listama časopisa Le Monde de la Musique, Diapason, BBC Music Magazine i Independent on Sunday. Berezovski je i dobitnik nagrade Muzičkog magazina BBC.
