Mit o Sizifu je priča koja nije zasnovana na klasičnoj strukturi televizijsko-filmskih serijala već se zasniva na sasvim odvojenim delovima - pasažima koji zajedno čine celinu. Ti delovi se oslanjaju s jedne strane na čuvena književna dela (Kafka, Fokner, Egziperi, Markiz de Sad, Bariko...). S druge strane na nešto što je sasvim prosto, vic, replika na neki film, ili bilo šta, kao i na ono što će reditelj napisati zajedno sa svim učesnicima.
Mit o Sizifu je kod, šifra, nit koja spaja delove u celinu. Taj mit dopušta da u naš materijal uđe bukvalno sve, bilo koji stil, bilo koja epoha, bilo koji žanr. Pravilo je da nema pravila, i da možda ipak, nije baš sve uzaludno.
Poput trupe Monti Pajtona uvek igraju isti glumci, stalno menjajući karaktere i likove koje igraju. Kao i u dramaturgiji, tako je i u režiji sve dozvoljeno. Svako preterivanje, ironija i samoironija, a u osnovi je jednostavnost i lakoća, vedra atmosfera čak i kada je tema mračna.
Mit o Sizifu je apsurd, a da bi se apsurd razumeo, neophodno je poređati paradokse u nizu. Izvori paradoska su nepresušni.
U filmu, od koga će najverovatnije nastati i serija, igraju: Rambo Amadeus, Katarina Žutić, Goran Jeftić, Lucija Šerbedžija, Ana Bretšnajder, Danijela Štajnfild, Bojan Dimitrijević, Saša Kuzmanović, Igor Borojević, Andrija Kovač, Hristina Popović, Sonja Vukićević, Marko Marković, Nina Savković, Bora Ristić, Aleksandra Rukavina, Radiša Vučković, Tanja Kecman, Nikola Marković, Bora Nenić, Fuad Tabučić, Marina Savić, Nemanja Milunović...
