Ovo je priča o čoveku koji živi i voli u potpunoj tami. Pre četrnaest godina nastradao je u teškoj saobraćajnoj nesreći. Ne samo što je izgubio vid, već posle nezgode izgubio je ženu svog života, Lenu. Ovaj čovek piše, živi i voli u tami. On koristi dva imena: Hari Kejn, pseudonim koji koristi za svoje književne radove, i Mateo Blanko, pravo ime, kojim kao reditelj potpisuje filmove. Posle nesreće, koristiće samo pseudonim. Danas, on živi zahvaljući radovima koje piše i pomoći koju dobija od svoje bivše producentkinje Judit Garsije i Dijega, njenog sina, koji mu pomaže kao sekretar i vodič. Otkako je odlučio da nastavi da živi, Hari je aktivan i atraktivan slepi čovek koji je razvio druga čula u cilju da uživa u životu baziranom na ironiji i prinudnoj amneziji. Iz svoje biografije je izbrisao svaki trag prvog identiteta. Jedne noći, Dijego je imao nezgodu i Hari se brine o njemu. Tokom prve noći oporavka, Dijego želi da sazna više o vremenu kada se Hari predstavljao kao Mateo Blanko. Malo iznenađen, Hari ga ne može odbiti i počinje da mu priča šta se dogodilo pre četrnaest godina, želeći tako da ga malo razonodi, upravo kao otac koji priča svom detetu priču uz koju će ono utonuti u san. Priča o Mateu, Leni, Judit i Ernestu Martelu je priča u kojoj dominiraju fatalnost, ljubomora, zloupotreba sile, izdaja i osećaj krivice. Posle Sinemanije film će od petog novembra biti na redovanom bioskopskom repertoaru.
