Scene sa Rambom Amadeusom snimljene su ove nedelje u autentičnom ambijentu, u dvorištu jedne kuće u Zemunu. Filip Gajić Mit o Sizifu nije zasnovao na klasičnoj strukturi televizijsko-filmskih serijala već na sasvim odvojenim delovima-pasažima koji zajedno čine celinu. Ti delovi se oslanjaju na čuvene delove iz književnosti (Kafka, Fokner, Egzeperi, Markiz de Sad, Bariko itd.), s druge strane na nešto što je sasvim prosto, ili vic, ili replika na neki film, ili bilo šta, kao i na ono što će reditelj napisati zajedno sa svim učesnicima.
Poput trupe Monti Pajtona, u Mitu o Sizifu uvek igraju isti glumci stalno menjajući karaktere i likove koje igraju. Kao i u dramaturgiji i režiji sve je dozvoljeno, svako preterivanje, ironija i samoironija, a u osnovni je jednostavnost i lakoća, vedra atmosfera čak i kada je tema mračna.
Pored Ramba i Gorana Jevtića, angažovani su i Lucija Šerbedžija, Sonja Vukićević, Hristina Popović, Bojan Dimitrijević, Andrija Kovač, Danijela Štajnfeld...
