Film Zaraza prati priču o brzom napredovanju smrtonosnog virusa, koji ubija za jedan dan. Kako se epidemija širi, medicinska zajednica u celom svetu pokušava da pronađe lek i nastalu paniku drži pod kontrolom. A panika se širi brže nego sam virus. U isto vreme, obični ljudi se trude da prežive u društvu koje se raspada.
- Nemate često priliku da napravite film koji se bavi temama koje su svima bliske, a da je istovremeno napeti triler. Ono što Zarazu čini tako zastrašujućom na racionalnom, ali i intuitivnom nivou je činjenica da je, iako fiktivan, zasnovan na naučnim činjenicama i realnim mogućnostima – viđenim kroz dramu pojedinačnih života koji bi mogli biti zauvek izmenjeni - kaže reditelj Stiven Soderberg koji sa scenaristom Skotom Bernsom objašnjavaju kako je nastala ideja za film:
- Želeli smo da pokažemo koliko su ljudi nezaštićeni na javnim mestima i da se često razbole na putovanjima. Ako se nađemo u istom avionu ili se rukujemo sa zaraženom osobom, a potom nesvesno protrljamo oči, to može da izazove iritirajuću prehladu, ali šta ako se ispostavi da takvi bezazleni kontakti prenose nešto daleko gore? I ako to odjednom poprimi svetske razmere? Ogroman broj ljudi bi mogao da strada pre nego što shvate šta ih je snašlo, a nemoguće je predvideti odakle virus dolazi, ko će ga sledeći dobiti i kako se pobeđuje.
- Tempo filma prati razvitak bolesti i prenosi osećaj užurbanosti i ideju da se stvari lako mogu otrgnuti kontroli. Stiven zna kako da isprati više različitih tokova i da im se vrati u pravom trenutku – dodaje Met Dejmon dodaje.
- Mislim da će film biti šokantan, dramatičan i uznemirujuć. Ne dodirujte kvake, ne rukujte se sa ljudima.. odjednom sve te sitnice postaju deo vaše svakodnevice. Moj lik tvrdi da ima više žrtava nego što se zvanično prijavljuje, kao i da verovatno postoji lek koji se javno prećutkuje. On veruje da ljudi moraju da dele informacije, posebno u ovakvim ekstremnim situacijama. Njegova potraga za istinom se može protumačiti kao herojska, iako ne mari uvek za posledice svega što objavljuje - zaključuje Džud Lo.
Gvinet Paltrou je podjednako zaintrigirana činjenicom da se priča odnosi na naše iskonske strahove i instinkte za preživljavanje:
- Zapitate se koliko ste stvarno spremni za krizu ovakvih razmera, gde biste otišli po hranu i vodu. Toliko se oslanjamo na društvenu infrastrukturu da mislim da bismo se našli u ogromnom problemu.
Sa tim se slaže i njena koleginica Marion Kotijar.
- U ovakvim situacijama naš najveći neprijatelj je vreme. Koliko god da smo brzi, virus se širi, mutira, ljudi umiru i panika se širi. U borbi za život nema pravila – sve se drastično menja.
Lorens Fišburn igra pametnog, kompetentnog čoveka, glas razuma, od koga se očekuje da pronađe najbolje rešenje.
- Ljudi izgledaju i funkcionišu normalno, a niko ne shvata da postoji razlog za brigu, dok stanje ne postane alarmantno. Mislim da Zaraza ne postavlja pitanje da li bi sve ovo stvarno moglo da se desi. Više je pitanje kada će.
