Svaka njegova knjiga je bestseler u Hrvatskoj i godinama nakon objavljivanja na vrhovima lista
Žestoko osporavanom i napadanom zbog nemorala, perverznosti i lošeg uticaja kojim kvari naivnu čitalačku publiku Zoranu Feriću jedno nikada nisu uspeli da poreknu: maestralno spisateljsko umeće i bolno precizno poznavanje ljudske psihe.
Svoje poslednje delo, roman Na osami blizu mora Zoran Ferić će u subotu 17. juna predstaviti u Beogradu. Potpisivanje knjige i druženje sa čitaocima dešavaće se u Bookastoru (Cara Lazara 12) od 16 do 17 sati, a za 20 časova je predviđen i nastup na književnom festivalu KROKODIL.
Roman sastavljen iz devet priča čiji glavni junaci su, na prvi pogled, legendarni dalmatinski galebovi, ti surovi lovci na ženska srca (i tela), svojevrsni zaštitni znak jugoslovenskih letovališta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Smešten na ostrvu Rabu roman prati sudbine nekolicine (anti)junaka i njihove brojne podvige na specifičan ferićevski gorko duhoviti način. Ali, reklo bi se da su od njih još važniji sjajno razrađeni ženski likovi, meštanke i turistkinje, jer one su te koje diktiraju i oko kojih se sve vrti.
Odrastanje i sazrevanje, promašene ljubavi i ljubavni promašaji, fina melanholija koja provejava epizodama u kojima pratimo životne priče ključnih likova ovog dela uvlače čitaoca u vremenski ne tako dalek, ali sada već mitski svet tzv. bolje prošlosti kojoj autor odaje počast kao slatkom vremenu mladosti, a ne kao ušećerenoj nostalgiji.
Na osami blizu mora delo je Ferića u naponu snage, pisca kome poređenje sa Mišelom Uelbekom odavno nije potrebno kao referenca jer je francuskog superstara poslednjim delima dobrano nadmašio.
Klerikalci u Hrvatskoj još od ranije Ferića optužuju za 'pornografiju' jer su nekadri da shvate da je ono što on radi mnogo 'gore', to jest subverzivnije: lako ćemo za smešne kretnje i žudnje koje ih pokreću, Ferić još dublje zaviruje u srce tame koje se tako često nalazi u srcu normalnog čoveka, uzornog oca, muža, majke, kćeri, našeg suseda i nas samih. E, to je ono što se ne prašta", napisao je svojevremeno Teofil Pančić.
