Bio je to 29. decembar 2011. kada smo otvorili Mikser House u Savamali. Pre nas, bili su tu još samo "Disko bar Mladost" i KC Grad. Savamalom su tutnjali kamioni, stanovi su podrhtavali, kod Nade u Hercegovačkoj su se jeli najbolji ćevapi u gradu, na ćošku Mostarske i Hercegovačke, Mama Dana u tigrastoj haljini i Zoran Konan su pravili ozbiljne derneke do jutra.
Bio je to koloritan i živopisan kraj slavne istorije koji je lagano postajao nadrealan miks sitnih trgovaca, zanatlija, prostitutki, ali i dizajnera, umetnika, klubova, galerija. Nema tog ozbiljnijeg svetskog medija koji nije pisao o novom, umetničkom delu Beograda, od globalnog CNN a, do Šangaj dejlija u Kini. "Beograda na vodi" nije bilo ni u najavi, a broj novootvorenih galerija, klubova i raznih drugih kolektiva je u medjuvremenu narastao na pedesetak.
Kroz Mikser je za ovih pet i po godina prošlo oko 1.250.000 ljudi. Organizovali smo smo preko 1500 dogadjaja, 400 koncerata, mnoštvo malih festivala, marketa, izložbi, predavanja, teatra, humanitarnih večeri, čak i nekoliko opera i baleta. Nijednog mrkog pogleda, a kamoli incidenta. Tiha, pristojna, balkanska većina našla je svoje sklonište od neukusa, pribežište zdravog razuma i solidarnosti.
Bez dinara pomoći države, u vreme sumraka institucionalne kulture, radili smo danonoćno kako bismo održali našu lepu kuću, koja je i zahtevna institucija velikih troškova koji su neprestano rasli zajedno sa rastom prohteva vlasnika same zgrade. Izuzetno težak i nepravedan odnos koji smo sve ove godine prolazili sa vlasnikom objekta bio je samo naš, nismo hteli da opterećujemo javnost detaljima. Nećemo to činiti ni sada. Reći ćemo samo da smo sve svoje obaveze prema njemu izmirili uredno i na vreme.
Verovatno ne postoji kulturna ustanova na svetu koja je istrpela veći pritisak po različitim osnovama. Od naloga za rušenja, preko politički orkestriranih inspekcija, do ogromnih finansijskih nameta. Sve smo izdržali, osim jednog. Vlasnik zgrade je uslovljavao naš dalji ostanak u prostoru gašenjem našeg humanitarnog centra "Miksalište" za pomoć izbeglicama koji se nalazi par stotina metara dalje, u ulici Gavrila Principa, nedaleko od njegovog hotela. Tu nismo hteli da popustimo, jer je "Miksalište" utkano u DNK Miksera i tu pregovara ne može biti. Da bismo skratili agoniju, odlučili smo da vlasnicima predamo prostor Mikser House-a pre isteka ugovora.
Kada su gradske vlasti porušile "Miksalište" u Mostarskoj ulici za potrebe betonskog pločnika projekta Beograd na vodi, poneli smo se na sličan način. Poručili smo da Miksalište nije fizička, već emotivna teritorija. Sa nesmanjenim entuzijazmom smo napravili novo Miksalište za manje od mesec dana. To kažemo i sada - Mikser House nisu zidovi i kulise, već koncept koji će se reinkarnirati na nekom drugom, boljem mestu. Prvi izdanak novog Mikser House - a otvara se već 8. septembra ove godine u Sarajevu, radovi su uveliko u toku. Ne odustajemo od svog rodnog grada. Biće Miksera i u Beogradu, kada i gde, objavićemo na Mikser festivalu, krajem maja.
Večeras je oproštajno veče od Miksera u Savamali. KKN samo za vas, besplatan ulaz. Odlazimo ponosni na svoj rad, ponosni na Savamalu. Bile su to najbolje godine naših života.
Vaš Mikser
