Ova umetnica za koju je čuveni Dave Stewart (iz nekadašnjeg sastava Euritmics) rekao da je „ženski Lenny Kravitz“, karakteristična je po svojoj „Čiroki frizuri“ koja je nimalo slučajno - baš u obliku bas ključa (naravno - gledano iz levog profila), a kolege muzučari, kritičari i što je najvažnije – publika, smatraju je za jednog od najistaknitijih predstavnika nove funk
scene i kao i nastavljača staze koju je trasirao pokojni Prince, a kojeg je svojevremeno žuta štampa dovodila u vezu sa Nick West.
U svojoj relativno kratkoj profesionalnoj biografiji (tek joj je 25 godina) Nick West već ima niz saradnji, bilo u studiju ili na koncertima, sa veoma respektabilnim imenima svetske scene kao što su već pomenuti Prince i Dave Stewart, ali i Marcus Miller i sedmostruki dobitnik Grammy nagrade John Mayer, a pojavljivala se i u popularnom muzičko-komičnom serijalu „Glee“ (FOX) i bila specijalni gost u poslednjem „Američkom
idolu“.
Sve u svemu, Nick West je sve samo ne „još jedno lepo lice na muzičkoj sceni“. U poznatom muzičkom magazinu „Bilboard“ Alex Henderson je napisao da je Nick West „jedan od retkih umetnika 21. veka kojem ne nedostaju ni muzičke ideje ni vituozitet“.
Uzori Nick West još od samih početaka bili su funk velikani: Larry Graham, Louis Johnson (Brothers Johnson), Marcus Miller... Njeno muzičko putovanje krenulo je iz rodnog Feniksa u Arizoni gde je njen otac, inače naptosečan gitarista, počeo da je podučava osnovama ritam gitare kada joj je bilo 13 godina. Odrasatanje u domu ispunjenom muzikom i kreativnošću, logično je rezultiralo formiranjem porodičnog benda u kojem su bile još četiri
sestre (klavir, bubnjevi, violina i gitara), i stariji brat – a sa nekima od njih Nick West i danas nastupa i snima. Presudni trenutak za njenu muzičku karijeru dogodio se kada je kao srednjoškolka odlučila da se gitare pređe na bas gitaru i to sve zbog snimka “You Wanna Be Startin Somethin’“ Majkla Džeksona. Muzika nije bila jedina sfera njenog intersovanja.
Bavila se manakenstvom, u srednjoj školi bila odlikaš (i danas ima svoj blog posvećen ljubavi prema matematici) i juniorska rekorderka Arizone u atletici . Međitim, ipak se odlučila za muzičku karijeru – na žalost mnogih univerziteta koji su joj nudili stipendiju kako zbog intelektualnih, tako i sportskih sposobnosti.
Iako je otac podučavao i pevanju, Nick je sebe pre svega doživljavala kao basistkinju, čak je planirano da njen debi album „Just in the Nik of Time” bude kompletno instrumentalan, ali je producent insistirao da na albumu bude i njen vokal – a tu ideju je zdušno podržao i već pomenutiu Dave Stewart koji je bio u susednom studiju. I ne samo to –Stewart je u više navrata pozivao Nick West da mu se priključi u nekim od njegovih
projekata– i kao basistkinja i kao pevačica. Kada je čuo njenu obradu “Back in Black” (AC/DC) jedan od njenih fanova je postao i pevač Steven Tyler ( Aerosmith ):
“Osetio sam energiju te devojke već prvi put kada sam bio u istoj prostoriji sa njom – znao sam da je nešto specijalno već i na osnovu njene frizure” – rekao je tada Tyler. Njen obožavalac je i Flea (RHCP) ali i pevač sa kojim je upoređuju: kada je čuo njenu obradu “Teen Town” legendarne grupe Weather Report - Lenny Kravitz je poželeo da je lično upozna.
Njene fotografije bile su na naslovnim stranama “Bass Musician Magazine”, “Bass Player”, “Bass Quarterly” (Nemačka) i “Bass Magazine” (Japan). Bila jedan od prvih muzičara koji su svirali na prvom šestožičanom “Fender” basu, a Nick West je i zaštitno lice nove linije bas gitara “Dimension Bass” ove slavne kompanije (u čijem je razvoju i učestvovala), kao i bas pojačala “Black Beauty” kompanije SWR. Fotografiju koja promoviše
taj proizvod – odabrao je lično Marcus Miller.
Uz sve to, Nick West je i osmislila kampanju “Queens of strings” koja pronalazi i pomaže muzičku edukaciju talentovanih devojaka.
