Ova predstava je duboki krik za slobodom, kako društvenom tako i ličnom. Ona govori o rastu i padu jednog slobodnog čoveka, koji se na svoj poseban način bori za slobodu u diktaturi, u jednom trulom, podmuklom i licemernom društvu. Jasno je da je slobodni čovek najveći i najgori neprijatelj vlasti, posobno one koja režimski vlada. A u svim tim velikim diktaturama nema prostora za apsurd i besmislenost
- Za razliku od čuvenog filma iz 80-ih, ova predstava je kombinacija fikcije i fakata. Tekst sam napisala na osnovu različite građe, istorijskog materijala, Harmsovog dnevnika, beležnice, policijskih dosijea, svedočanstava onih koji su ga poznavali, ali i na osnovu njegove književnosti – kratkih priča, drama i pesama. Ono što je za mene bilo zanimljivo je da kroz ovu dramu iskažem na koji način i do koje mere se razvija totalitarizam u jednoj birokratski ustrojenoj zemlji kao što je bila sovjetska Rusija. Apsurd Harmsovog životnog stradanja trebalo bi da za sve nas bude opomena. Posebno me je pogodilo to što je Harms postao „slučaj za policiju“ zbog književnosti koju je pisao za decu. Priča o Harmsu je priča o nepravdi i progonu koji se dešava umetnicima, u tom smislu ona je univerzalna i vredi da bude ispričana
