- Odluku da napišem knjigu doneo sam davne 2006. godine, na jednoj terasi nad morem na ostrvu Mljet. Tada me je supruga prozvala Erni (od Ernest Hemingvej), u stvari to je bila njena ideja da od svih mojih putovanja bude i neke koristi, a ne bih li se ja malo smirio i prebacio fokus od putovanja ka pisanju. Nije ni mogla znati da “najteža” putovanja tek dolaze, ali da će se i samo pisanje koncentrisati u aerodromskim čekaonicama na mnogobrojnim putovanjima po Africi koja ima najviše zemalja od svih kontinenata. Zbog toga ove knjige putopisa meni znače sve jer kako reče jedan moj prijatelj, i kako sam naveo u knjizi, to je zaista bila moja misija da obidjem sve zemlja ovog sveta, njih 195 prema zvaničnom spisku Ujedinjenih nacija, plus mnogobrojne kolonije, teritorije i provincije.
Kao mali sam voleo sam da pišem, dobijao Oktobarske nagrade za poeziju i odjednom sa medicinom prestao, ali se ta želja ipak ponovo spontano rodila u meni. Putopisi su nastali kao logičan nastavak mnogih putopisa naših znamenitih pisaca ili pesnika koji su, kao i ja, voleli da tako lutaju svetom i beleže svoje impresije
