Mile Kekin, nekad samozatajno gastarbajtersko dete iz Gajnica, danas britko pero hrvatskog rokenrola koje je višestruko uspelo u životu, čovek uz čije smo se stihove ljubili, skakali po koncertima i rasli, priredio je na otvaranju nove sezone u Radio kafeu dirljiv muzički vremeplov.
Jednosatni muzički Mile Kekin Stand Up Show bila je duhovita, intrigantna, nadasve zajebantska, energetski nabijena priča o tome kako je lider legendarnog “Hladnog piva” postao ono što je danas.
Pogubljeni klinac iz kuće na gajničkom brdu, bubuljičavi tinejdžer bez društva, stidljivi undercover lover, raskalašni panker, Subin i Zokijev drug, pa i glumac koga su “Bitange i princeze” vinule u orbitu poznatosti, pomalo fudbaler, muž – deset godina u braku a još priča sa ženom (možda zato što je psihijatrica:), i, odskora, promoter ozbiljno dobrog piva marke “Hladno pivo” o kojem će se u regionu tek čuti... Sve su to Kekinova lica kroz koja nas je proveo štrikajući na gitari neke od svojih najboljih stihova...
Red muzike, red sećanja na jedno vreme, mnogo smeha i aplauza, zvižduka odobravanja... Dlanovi se nisu štedeli.
Jednosatni šou, čija je regionalna premijera bila upravo u Radio kafeu, imala je nekoliko vrhunaca. Bili su to izvođenje antologijske pesme posvećene majci “Pitala si me”, potom preduhovitog “Betona”, storiji o tinejdžerskim frustracijama, stihova “Bog, domovina, nacija, svi na pod - privatizacija” iz pesme “Firma”, koja potresno svedoči o tome kako smo dozvolili da nas kao ljude kreteni rastave na nikad više sastavljive delove ali i pesma “Ja nisam vaš” - himna koja britko i precizno smešta desničare svih zemalja na pravo mesto. “Lako je boriti se protiv fašizma uopšteno, treba se boriti protiv “svog” fašizma, u svom okruženju”, bila je najava izvođenja ovih izuzetnih stihova.
Upravo pomenute pesme, kao i neke sa Kekinovog drugog samostalnog albuma “Kuća bez krova”, potvrđuju da Mile Kekin nije samo puki pisac tekstova za rok bend, već ozbiljan pisac koji vrlo dobro skenira život čoveka, možda čak na način kako su to radila u prohujalim vremenima neka znamenita imena hrvatske književnosti, poput Matoša i Tina.
