Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke 10. oktobra zvanično je otvorena Norveška filmska nedelja i to na neuobičajen način, razgovorom sa popularnim norveškim piscem i scenaristom Erlendom Luom, koji je pred mnogobrojnom publikom vodio ugledni filmski kritičar Jan Erik Holst.
Upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović izrazio je zadovoljstvo što posle “predotvaranja” 9. oktobra i odličnog predavanja Jana Erika Holsta na temu “Nordik noar”, Kinoteka ima priliku da ugosti i jednog od kultnih autora evropske književnosti Erlenda Lua.
Ambasador Kraljevine Norveške Arne Bjornstad istakao je da je time otvorena manifestacija NOktobar, koja će tokom meseca ponuditi različite programe norveške kulture.
Za filmsku nedelju (do 15. oktobra) odabrane su ekranizacije knjiga Erlenda Lua i pisca krimi romana Gunara Stolesena, kojima je zajedničko da se bave problemima savremenog norveškog društva, ali na vrlo različite načine, rekao je ambasador, dodajući da je zato program naslovljen “Bele noći, mračni dani”.
U uvodnom delu razgovora Holst je ocenio da Luova dela karakterišu humor, naivnost, nadrealizam, te istakao da je on autor 11 romana, deset knjiga za decu, kao i više scenarija.
Lu je izjavio da je po profesiji on zvanično scenarista pošto je završio filmsku školu i nije učio za romanopisca.
To je bio praktičniji izbor. Mislio sam – mogu da radim za film, za televiziju, a u krajnjem slučaju i za reklame. U to vreme nisam verovao da ću moći da živim od romana, priznao je on.
Ipak, njegove veze sa filmom su dublje od praktičnih. Lu se prisetio kako je kao tinejdžer u rodnom Tronhajmu postao član kinoteke i tokom godinu-dve gledao sve filmove redom.
Mnoge nisam razumeo, ali gledao sam ih ponovo i ponovo, te vremeneom počeo da shvatam različite autorske svetove. To nasumično gledanje velikog broja filmova ispostavilo se kao vrlo korisno kasnije tokom studija, dodao je on.
Lu je ispričao da je lepotu filma Stalker Andreja Tarkovskog uvideo tek pri trećem gledanju, kada je bio već stariji. S druge strane, Let iznad kukavičjeg gnezda Miloša Formana bio mu je odmah pravo otkriće, a i dalje ga smatra jednim od najboljih filmova svih vremena.
Na pitanje o odnosu filmova i literature odgovorio je da je literatura veliki deo filma od samih početaka nove umetnosti.
To je jaka veza, nije nužna za dobar film, ali je česta i danas. Reč je o jednostavnoj ljudskoj potrebi. Kada znamo i volimo neku priču, želimo da je vidimo oživljenu, u pokretnim slikama, rekao je Lu.
Što se tiče njegovog načina rada, izjavio je da je vrlo različito pisati roman i scenario.
Kada pišem roman ne mislim unapred o zapletu, imam više kreativne slobode, mogu da improvizujem. Pisati za film ili televiziju, međutim, podrazumeva čvrsto planiranje i mnogo je više proces dogovaranja sa rediteljem i producentom, ocenio je Lu.
Nakon što su Lu i Holst otvorili Norvešku filmsku nedelju, prikazan je kratkometražni film Ujedinjeni stojimo (2002), po scenariju Lua u režiji Hansa Petera Molanda, a zatim dugometražni film Prohujalo sa ženama (2007), po istoimenom romanu Lua, koji je bio i koscenarista, u režiji Petera Nesa.
