Kako da drvena šupa ne istruli tokom zime? 4 jednostavna trika da je zaštitite od vlage koja bi mogla da je uništi

Kiša, mraz, mokro lišće i nedovoljno provetravanje mogu ozbiljno da oštete drvenu šupu tokom zime

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Iako se u hladnijim mesecima ređe koristi, upravo tada joj je potrebna dodatna pažnja. Ako se vlaga dugo zadržava na zidovima, krovu ili pri dnu konstrukcije, drvo može da počne da truli, a pojavu buđi i neprijatnih mirisa kasnije je mnogo teže suzbiti.

 

Baštenska šupa tokom leta uglavnom služi za odlaganje alata, saksija, baštenskog nameštaja i drugih potrepština. Kada stigne zima, vrata se ponekad ne otvaraju nedeljama, pa problemi mogu dugo da ostanu neprimećeni.

 

Kako piše portal Woman&home, redovno održavanje i nekoliko jednostavnih mera mogu da pomognu da drvena konstrukcija ostane očuvana.

Najveći problem za drvo nije sama niska temperatura, već dugotrajna izloženost vlazi. Ako voda prodire kroz oštećen krov, zadržava se uz zidove ili se podloga natapa nakon kiše, drvo nema dovoljno vremena da se osuši.

 

To stvara uslove za razvoj buđi i gljivica koje izazivaju truljenje.

 

1. Obezbedite dobru ventilaciju

 

Čak i kada kiša ne prodire u šupu, vlaga može da se nakupi u njenoj unutrašnjosti. U prostor ulazi preko mokrog alata, vlažnog baštenskog pribora i vazduha, a bez odgovarajuće cirkulacije teško se zadržava na niskom nivou.

 

Zato šupu nemojte postavljati preblizu ograde, guste žive ograde ili bujnog rastinja. Takve prepreke mogu da blokiraju strujanje vazduha i uspore sušenje drveta nakon padavina. Ako se uz zidove penju biljke, redovno ih orezujte kako ne bi zadržavale vlagu i sprečavale provetravanje površina.

 

Ukoliko šupa ima prozore, povremeno je provetrite tokom suvog vremena. Ipak, nemojte ih ostavljati otvorene dok pada kiša ili tokom jakog mraza.

 

Važno je imati na umu da provetravanje pomaže u uklanjanju vlage, ali ne rešava problem ako voda ulazi kroz oštećen krov ili zidove. Takva oštećenja potrebno je prvo sanirati.

2. Zaštitite drvo odgovarajućim premazom

 

Drvenim konstrukcijama potrebno je redovno održavanje, čak i kada spolja deluju očuvano. Sunce, padavine i temperaturne promene postepeno troše zaštitni sloj, zbog čega drvo vremenom postaje podložnije prodoru vode.

 

Koristite premaz namenjen zaštiti spoljašnjeg drveta, a pre kupovine proverite da li odgovara vrsti materijala i postojećem premazu na šupi. Pripremu površine, broj slojeva i vreme sušenja prilagodite uputstvu proizvođača.

 

Posebnu pažnju obratite na vremenske uslove. Većina zaštitnih sredstava nanosi se na suvo drvo, pri temperaturi i vlažnosti koje odgovaraju konkretnom proizvodu. Zato nije dobro čekati prve ozbiljne mrazeve niti nanositi premaz na mokre zidove neposredno nakon kiše.

 

Ako je postojeći sloj ispucao, oljuštio se ili se na pojedinim mestima vidi nezaštićeno drvo, premazivanje može da bude važan korak u sprečavanju daljeg propadanja.

 

3. Pregledajte krov i uklonite lišće oko šupe

 

Čak i malo oštećenje krova može da omogući prodiranje kišnice. Pukotina, poderana ivica krovne lepenke ili pomeren deo pokrivača vremenom mogu da dovedu do natapanja drvenih elemenata, naročito ako se problem ne primeti na vreme.

Pre zime pažljivo pregledajte krov i proverite da li ima rupa, pukotina, oštećenih delova ili mesta kroz koja bi voda mogla da prodre. Kontrolu ponovite nakon snažnog vetra i obilnih padavina.

 

Ne zaboravite ni prostor oko same konstrukcije. Opalo lišće, grančice i drugi baštenski otpad mogu da se nagomilaju uz zidove i pri dnu šupe, gde zadržavaju vlagu i usporavaju sušenje. Redovno ih uklanjajte, a obratite pažnju i na to da li se nakon kiše stvaraju lokve uz temelje.

 

Voda sa krova trebalo bi da se odvodi dalje od osnove objekta, umesto da se sliva neposredno uz drvene delove. Ako primetite tragove vlaženja ili tamne mrlje, pokušajte da utvrdite odakle voda dolazi pre nego što se oštećenje proširi.

 

4. Smanjite vlagu u unutrašnjosti

 

Vlažan vazduh i slaba cirkulacija mogu da izazovu kondenzaciju, buđ i neprijatne mirise. Posebno su ugroženi jastuci za baštenski nameštaj, tekstil, kartonske kutije i drugi predmeti koji lako upijaju vodu.

 

Pre nego što ih odložite za zimu, proverite da li su potpuno suvi. Isto važi za baštenski alat i nameštaj koji je pokisao. Vlažne predmete nemojte zatvarati u šupu na duži period, jer tako dodatno povećavate količinu vlage u prostoru.

 

Kutije i police rasporedite tako da ne budu priljubljene uz zidove. Ostavite malo prostora za cirkulaciju vazduha, ali i za lakšu kontrolu eventualnih vlažnih mrlja.

 

Za manje zatvorene prostore mogu se koristiti i apsorberi vlage kojima nije potrebna struja. Ipak, njihov učinak zavisi od veličine šupe i količine vlage, pa ne mogu da zamene popravku krova, rešavanje problema sa odvodnjom ili odgovarajuću ventilaciju.

Ako se redovno pojavljuje kondenzacija, oseća se miris buđi ili primećujete tamne mrlje, nemojte se oslanjati samo na sredstva za upijanje vlage. Proverite krov, zidove, podlogu i mogućnost provetravanja.

 

Šta postaviti ispod drvene šupe da ne bi trulila?

 

Zaštita počinje već prilikom postavljanja objekta. Čvrsta, ravna i dobro drenirana podloga sprečava da drveni pod bude u stalnom dodiru sa vlažnom zemljom.

 

U zavisnosti od vrste tla, težine i konstrukcije šupe, mogu se koristiti betonska ploča, betonske ploče za popločavanje postavljene na dobro pripremljenu podlogu ili odgovarajuće plastične rešetke sa šljunkom. Najvažnije je da osnova bude stabilna i da se voda ne zadržava ispod konstrukcije.

 

Ako šupa već stoji u dvorištu, proverite šta se dešava nakon obilne kiše. Lokve uz zidove, natopljena zemlja i voda koja se sliva prema podu mogu da ukazuju na problem sa odvodnjom. Kada je moguće, teren oko objekta treba urediti tako da se voda odvodi od temelja.

 

Može li da se popravi šupa ako je drvo već počelo da truli?

 

Ako se oštećenje otkrije na vreme, popravka je ponekad moguća, ali je prvo neophodno utvrditi koliko je drvo propalo i otkloniti uzrok vlage.

 

Sumnjiva mesta možete pažljivo proveriti blagim pritiskom odvijača. Ako je drvo omekšalo, mrvi se ili alat lako prodire u njega, moguće je da je počelo da truli. Ovakva provera može da ukaže na problem, ali nije zamena za stručnu procenu, naročito ako su zahvaćeni noseći delovi konstrukcije.

 

Nemojte pretpostavljati da se svako oštećeno drvo može spasiti impregnacijom ili popunjavanjem pukotina. Kada materijal izgubi čvrstoću, površinski premazi i kozmetičke popravke ne mogu da mu vrate prvobitnu nosivost. U takvim slučajevima možda će biti potrebna zamena pojedinih delova.

 

Drvenu šupu ne treba zanemariti samo zato što se tokom zime ređe koristi. Redovan pregled krova, dobra ventilacija, očuvan zaštitni premaz i pravilno odvođenje vode mogu mnogo da pomognu da konstrukcija ostane suva i da se izbegnu skupe popravke na proleće.

 

Bonus video:

Kućni aparati kao tempirane bombe