Ukoliko na pravi način orežete biljke sledeće godine će biti jake, snažne, pune života i ukusnih plodova
Svako ko ima makar nekoliko voćki u svom dvorištu zna da se one s početka jeseni moraju orezati i pripremiti za zimsko mirovanje. Njih ne smemo pustiti da puste grane na sve strane, jer onda na njima neće biti plodova.
Vremenom, drvo postaje prenatrpano, pojedinačni izdanci počinju da smetaju jedni drugima, grane se ukrštaju, suva mesta ostaju na drvetu, a deo odlazi u vertikalne izdanke, koji malo doprinose proizvodnji plodova.
Orezivanje vam omogućava da regulišete rast drveta i održite krošnju u stanju koje joj omogućava dovoljno svetlosti i vazduha. Ali orezivanje mora biti obavljeno pravilno.
NE PROPUSTITE
Zašto orezivati voćke?
Drvetu je potrebna pravilna rezidba u različitim fazama svog života. Ona pomaže mladoj biljci da razvije stabilnu krošnju, odraslom drvetu da održi svoju strukturu i plodonošenje, a starijem drvetu da postepeno zameni neke od svojih starijih grana novim.
Glavni zadaci orezivanja:
- Uklanjanje suvih, oštećenih i bolesnih grana;
- Ograničavanje prekomernog zadebljanja krošnje;
- Poboljšanje osvetljenja unutrašnjih delova drveta;
- Uklanjanje izdanaka koji se ukrštaju ili rastu u nepoželjnom smeru;
- Održavanje zadate veličine i oblika krošnje;
- Regulacija rasta drveta;
- Podmlađivanje starih voćnih grana;
- Održavanje redovnog plodonošenja;
- Smanjen rizik od lomljenja pojedinačnih grana pod težinom voća ili snega;
- Uklanjanje delova biljke koji mogu biti zaraženi patogenima i štetočinama.
Orezivanje nije neophodno zbog samog oblika, njegova svrha je očuvanje radne strukture drveta.
Koje vrste orezivanja postoje?
Nekoliko metoda orezivanja koristi se za različite situacije. One se razlikuju po svojim ciljevima i količini uklonjenog drveta.
Sanitarna rezidba ima za cilj održavanje zdravlja drveta. Mrtve, polomljene, oštećene i bolesne grane se uklanjaju kako bi se sprečilo da postanu izvor infekcije ili izazovu dalju štetu.
Formativno orezivanje je neophodno za mlada stabla i biljke kojima je potreban specifičan oblik krošnje. Ono pomaže u odabiru glavnih skeletnih grana, regulisanju njihovog položaja i sprečavanju da pojedinačni izdanci preuzmu razvoj krošnje.
Orezivanje za održavanje se vrši na već izraslom drvetu. Ono pomaže u održavanju veličine i željene strukture krošnje, uklanjanjem grana koje rastu ka unutra, zatvaraju sredinu ili se takmiče sa drugim izdancima.
Rezidba za podmlađivanje koristi se kod zrelih stabala čiji je rast usporen, a proizvodnja plodova opala. Stare grane se postepeno orezuju ili zamenjuju mlađim. Ova vrsta rezidbe ne bi trebalo da se izvodi u jednoj sezoni ako je drvo jako zapušteno.
Kako odrediti pravo vreme u jesen?
Ako se orezivanje obavlja u jesen, najbolje je sačekati dok lišće ne opadne i drvo ne uđe u fazu mirovanja. To bi trebalo da omogući vreme pre početka trajnih mrazeva. Dobra smernica je dnevna temperatura od oko +5 do +10°C.
U umerenim klimatskim uslovima, ovaj period često pada krajem oktobra ili početkom novembra, ali tačno vreme varira svake godine u zavisnosti od vremena. U hladnijim regionima radovi se završavaju ranije, dok se na jugu mogu obaviti kasnije.
Prerano orezivanje je nepoželjno, drvo još uvek aktivno raste i može reagovati na uklanjanje grana novim rastom. Mladi izdanci neće imati vremena da se pripreme za zimu i mogu biti oštećeni mrazom.
Orezivanje tokom dugotrajnih temperatura ispod nule takođe se ne preporučuje. Smrznuto drvo postaje krhkije, kora se lakše oštećuje, a površina reza biće neravna.
Kako pravilno orezivati voćke?
— Počnite sa sanitarnom rezidbom: uklonite suve, polomljene, bolesne i oštećene grane. Zatim uklonite izdanke koji se trljaju jedni o druge, rastu ka unutra ili zgušnjavaju krošnju.
— Prvo pregledajte vrh krošnje, a zatim postepeno pređite na donje grane. Krošnja treba da ostane ujednačena, sa dovoljno prostora između glavnih grana kako bi svetlost i vazduh mogli da prodru.
— Grane sa oštrim uglovima koje izlaze iz stabla treba ostavljati sa oprezom. Posebno su nepoželjne grane koje rastu gotovo paralelno sa stablom, jer se mogu cepati pod težinom plodova. Za skeletne grane poželjniji su uglovi od približno 45–60 stepeni.
— Proređivanje se vrši uklanjanjem cele grane u osnovi ili na račvanju. Ova tehnika koristi se za smanjenje gustine krošnje i stvaranje prostora za preostale grane.
— Skraćivanje podrazumeva uklanjanje samo dela izdanka. Rez se pravi iznad pupoljka koji je okrenut ka spolja od centra krošnje. To pomaže usmeravanju daljeg rasta u raspoloživi prostor.
— Mlade i tanke grane secite oštrim makazama pod uglom od približno 45 stepeni. Rez blizu pupoljka ne sme ga oštetiti niti ostaviti dugačak suv ostatak.
— Velike grane uklanjajte duž spoljne ivice prstenastog zadebljanja u osnovi. Ne ostavljajte dugačak panj, ali nemojte ni seći previše blizu stabla.
— Ako postoji opasnost da se prilikom uklanjanja velike grane pocepa kora, najpre napravite zasek sa donje strane, pa tek onda uklonite granu.
— Postepeno proređujte pregustu krošnju. Izbegavajte uklanjanje velikog broja grana u jednoj sezoni, naročito na starom ili oslabljenom drvetu.
— Vertikalne izdanke procenjujte prema njihovom položaju. Uklonite one koji rastu ka unutrašnjosti ili stvaraju gusto šiblje.
Korenske izdanke uklonite pri samoj osnovi. Lagano uklonite zemlju oko njih i odsecite ih što bliže korenu ili mestu rasta.
Prilikom oblikovanja krošnje vodite računa da donje grane ne budu potpuno zasenjene gornjim. Gornji deo drveta ne bi trebalo da formira gust „krov“ iznad donjeg sloja.
Posle svakog reza pregledajte površinu. Ona treba da bude glatka, bez pocepane kore i ispucalog drveta. Tupi alat ostavlja oštećene ivice, zato pre rada naoštrite makaze i testeru.
Kako zaštititi mesto reza?
Ne postoji potpuno jedinstveno mišljenje o tome da li rezove treba premazivati. Ako se drvo nakon rezidbe tretira antifungalnim sredstvima i alat se redovno dezinfikuje, rezovi mogu ostati nezaštićeni.
Međutim, ako se zaštitni tretman ne planira, rezove veće od 10 cm u prečniku preporučuje se zaštititi. Mali rezovi do 2 cm uglavnom zarastaju sami.
Za zaštitu se mogu koristiti:
- pasta za zarastanje rana i dezinfekciju,
- voćarski balzam,
- kalemarski vosak sa propolisom.
Sredstvo se nanosi u tankom sloju preko cele površine reza i malog dela kore oko njega. Ne preporučuje se premazivanje po kišnom vremenu jer se vlaga može zadržati ispod zaštitnog sloja i izazvati truljenje.
Izbegavajte korišćenje bitumena, automobilskih boja i sličnih sredstava jer mogu oštetiti biljno tkivo i usporiti zarastanje rana.
Bonus video:
Orezivanje džinovskog fikusa u Čačku
NE PROPUSTITE
