Očevi mogu biti nezadovoljni, tate tuguju. Otac je ponosan, tata je srećan. Otac se penje na kamen koji je tati pao sa srca. Otac tvrdi da moraš bolje. Tata ti kaže da možeš bolje. Sledeći put. Otac veruje u tvoje sposobnosti, tata veruje u tebe. Čak i kada ne možeš da dobaciš do koša ili da rešiš zadatak iz matematike.
Otac misli da je njegovo dete bolje od druge dece, tata se ne bavi drugom decom nego svojim detetom, kakvo god da je. Tata se ne takmiči. Otac očekuje rezultate, tata osmehe.
Očevi, kada se skupe, hvale se svojom decom ili zavide jedni drugima. Kada se sastanu tate oni se raduju ili pate zbog tuđe dece kao da su njihova jer znaju kako je svakom tati.
Otac je prisutan, a tata je tu. Čak i kada ti nije blizu jer je na putu ili ne živi s tobom.
S ocem možeš da budeš prijatelj, čak i drugar, tata je uvek i samo tata. Nema dodatnih kvalifikacija. U životu možeš da naiđeš na muškarca kojeg ćeš smatrati drugim ocem, ali tata može biti samo jedan.
Pravi tata uvek za sebe misli da je loš tata. Jer dobar tata zna šta je sve mogao da uradi bolje, a iz ko zna kog razloga nije. Tatu bole greške koje je napravio, grube odluke i reči koje je pravdao vaspitavanjem. Tata sebi minuse upisuje debelim crtama, a tvoji plusevi su mu kao soliteri. U stalnom je strahu da je samo otac, srednje slovo.
Otac misli da sve što radi radi za tvoje dobro. Otac misli na tvoju budućnost. Tata misli na sadašnjost. Tatu ne možeš da razočaraš, ali možeš da ga povrediš.
Možeš misliti i tvrditi za sebe da si dobar otac, a to mogu i drugi da potvrde. Ali samo tvoje dete može da kaže jesi li ili nisi dobar tata. Tuđi komplimenti su tu beznačajni.
Oca ti zovu kada nešto zabrljaš. Ako ti kažu da dovedeš tatu, očekuju da dođe otac. Jer otac zna da kazni, dok tata pokušava da razume. Ali kada te druga deca kinje jer zvanično nemaš oca ili nije deo tvog života uvek govore kako nemaš tatu. Deca znaju da svako ima oca, ali da je nedostatak tate bolan.
Oca možeš da izgubiš. Tata je s tobom i kada nije tu. Bez obzira gde je, na ovom ili onom svetu. Tata bdi nad tobom od kako si se rodio, najpre sluša da li dišeš, onda sluša kako dišeš, posle se brine gde dišeš, s kim dišeš i šta dišeš. S tatom pričaš i kada više nije tu, tek kada zauvek ode shvatiš koliko mu toga duguješ, neizrečenog. Ne zbog njega, njemu je dovoljno što postojiš, već zbog sebe.
Nastavak na sledećoj strani.
