PSIHOLOGIJA

Stručnjaci otkrivaju: Koliko odnos roditelja utiče na razvoj dece?

0
U kojoj meri ponašanje majki i očeva pred sopstvenom decom može da utiče na to kakve će oni kasnije imati odnose prema svojim prijateljima i drugim ljudima, otkriva naša stručna saradnica
foto: Shutterstock
foto: Shutterstock
foto: Promo

 

 

 

Piše: Irina Radanović,

dipl. psiholog – REBT psihoterapeut

 

 

 

 

 

 

Od samog rođenja, na razvoj deteta u velikoj meri utiču ljudi koji su mu najbliži, roditelji pre svega, zatim braća ili sestre, bake, deke, osobe iz neposrednog okruženja, a u nešto starijem uzrastu vršnjaci, kao i druge značajne figure koje su deo njegovog života. Posebnu pažnju treba posvetiti načinu na koji se roditelji ophode prema detetu i kako pristupaju zadovoljavanju njegovih bazičnih potreba. Neke od onih koje su izuzetno značajne za dete u svakom uzrastu jesu potreba za ljubavlju, negom, pažnjom, za stabilnošću i sigurnošću, razumevanjem i prihvatanjem, potreba za jasnim granicama, usmeravanjem… Ukoliko detetove bazične potrebe nisu bile zadovoljene, to može imati značajan uticaj na celokupno njegovo funkcionisanje u odraslom dobu, kako na privatnom (porodičnom, partnerskom, prijateljskom), tako i na obrazovno-poslovnom planu.

 

Nisu sve porodice iste: Zašto u Kini mame i tate NIKADA ne govore svojoj deci da ih vole?

 

UČENJE PO MODELU

 

Već od najranijeg doba, značajnu ulogu za razvoj dece ima i učenje po modelu. To podrazumeva da dete usvaja ili koriguje određene oblike ponašanja posmatrajući i oponašajući osobu koja mu je model ili uzor. U ranom uzrastu dominantni uzor je roditelj, odnosno osoba koja brine i provodi vreme sa detetom. Upravo iz tog razloga, često se iznenadimo kada od svog deteta čujemo neku frazu koju prepoznamo kao sopstveni gest ili oblik ponašanja. To je već dovoljan znak za roditelje da postanu svesni u kojoj je meri značajno njihovo postupanje, ne samo prema detetu, već i prema drugim osobama i stvarima u okruženju, jer naši mališani usvajaju viđeno, imitiraju i identifikuju se sa osobama za koje su emotivno vezani. Ako odrasta u okruženju u kojem su vika i vređanje uobičajene pojave, ono što mu se prezentuje kao prihvatljiv oblik ponašanja, način izlaženja nakraj sa preprekama i problemima, verovatno će i dete usvojiti taj oblik komuniciranja. Vika i vređanje ne bi trebalo da budu sastavni deo života bilo kog deteta i ni pod kojim okolnostima (naravno, to ne uključuje situacije u kojima roditelj povisi glas, bez vređanja, kako bi sprečio dete da povredi sebe ili drugog). Zato je važno da roditelji vode računa o tome kako se ophode prema detetu, jedno prema drugom, kao i prema osobama s kojima se susreću, jer su deca koja se razvijaju vrlo senzibilna, otvorena za nove informacije i primećuju znatno više nego što roditelji misle da ona to mogu.

 

Ceo svet oduševljen kreativnošću naše sugrađanke: Dok mali Marko spava, mama za njega stvara najčudesniju bajku (FOTO)

 

UKLAPANJE U NOVU SREDINU

 

Svaka promena od značaja predstavlja određeni vid stresa, kako za odrasle, tako i za decu. Slično važi za pozitivne, kao i za negativne promene s kojima se suočavamo. To, zapravo, podrazumeva da promena zahteva angažovanje pojedinca i prilagođavanje novonastaloj situaciji ili okolnostima. Uklapanje u novu sredinu predstavlja izazov za dete i treba ga na pravi način predstavite detetu. Dakle, ne kao nešto strašno sa čim dete treba da se bori, već kao izazov koji će mu pomoći da se dalje razvija, osnažuje i osamostaljuje. Nešto novo, interesantno i inspirativno. Često roditelji svoju uznemirenost povodom promena prenose na dete. Zato je važno da oni ostanu smireni i da o promenama govore bez drame i katastrofiziranja. Ukoliko primete da se s time ne snalaze dovoljno dobro, poželjno je da se obrate psihologu radi podrške i savetovanja. Dete bi trebalo upoznati s onim što ga čeka, otvoreno odgovoriti na sva njegova pitanja, razjasniti mu nedoumice, biti tu za njega i uz njega. Treba mu dati podršku, ali ujedno ostaviti prostor da i samo nauči da se izbori sa preprekama na koje nailazi. Na taj način, kroz iskustva koja ima tokom odrastanja i uz odgovarajuću podršku, dete će se razviti u osobu koja ima dovoljno resursa da se nosi sa svim onim što život predstavlja i jeste.

 

ANĐELINA DŽOLI: Različite vaspitne metode prouzrokovale krah braka

 

foto: Profimedia

 

Anđelina Džoli usvojila je u martu 2002. godine sedmomesečnog Medoksa iz doma za nezbrinutu decu u Kambodži, a tri godine kasnije i devojčicu Zaharu. Kada se udala za Breda Pita i glumac je postao roditelj ovih mališana. Zatim je Anđelina 2006. donela na svet njeno i Pitovo prvo biološko dete, ćerkicu Šajlo, a već sledeće godine slavni par usvojio je dečaka Paksa. Dve godine kasnije dobili su blizance Noksa i Vivijen. Ipak, javnost je nedavno ostala šokirana kada je saznala da se oni razvode, a kao jedan od glavnih razloga za krah braka, navodi se neslaganje u vaspitavanju dece. Par se često svađao zbog načina na koji vaspitavaju svoje naslednike. Dok se Bred uvek fokusirao na pravila i njihovo poštovanje, Anđelina je bila veoma liberalna kao roditelj. Zbog toga je on neretko vikao na mališane, što je Džolijevoj izuzetno smetalo.

makonda-tracker