Šta je seksualno nasilje među vršnjacima, kada se javlja i kako počinje... Pogledajte.
Svedoci smo da je vršnjačko nasilje vid uznemiravanja koje, kao i svako nasilje, ima mnoštvo oblika. Ono koje se najčešće spominje jeste verbalno i fizičko, iako je poslednjih godina internet nasilje veoma zastupljeno. Ali zašto niko o seksualnom uznemiravanju ne govori?
Seksualno nasilje, silovanje i svaki vid ovakvog maltretiranja su oduvek bili kontroverzna tema. Izbegavanje, strah, nepričanje, sakrivanje pod tepih uz osećaj sramote su samo neki od epiteta kojim bi se moglo opisati stanje žrtava ovakvog ugnjetavanja, piše Yumama.
Šta je seksualno vršnjaško nasilje?
Sigurno ste bar jednom čuli za neki slučaj seksualnog nasilja u školama. Najčešći profil nasilnika jeste dete koje u svojoj kući može videti ovakvo ili slično maltretiranje, koje zatim pokušava da izvede na svojim drugarima. Najčešće su dečaci baš ti koji manifestuju ovakav vid ugnjetavanja, a ono podrazumeva uznemiravanje u vidu slanja eksplicitnih poruka, fotografija, do toga da u školi na svojim vršnjacima pokušavaju da primene ovo nasilje i time svoje drugare dovedu u degradiranu poziciju.
Kada počinje vršnjačko seksualno nasilje?
Seksualno nasilje se javlja u pubertetskom dobu, najčešće kada se kod dece i javlja svest o intimnim odnosima. Nekada je ta granica podrazumevala decu koja pohađaju srednju školu, nažalost danas se ta granica pomerila, pa se slučajevi ovakvog maltretiranja javljaju još u osnovnim školama.
Kako počinje seksualno nasilje među vršnjacima?
Uglavnom, ovakav vid nasilja počinje uvredljivim komentarima, neprimerenim i vulgarnim provokacijama (najčešće od strane dečaka upućenim devojčicama), dodirivanjem intimnih delova, pa sve do najgoreg scenarija.
Kako su društvene mreže postale primarni vid komunikacije, nasilje se nastanilo i tu. Objavljivanje provokativnih, intimnih, nagih fotografija svojih vršnjaka i ismevanje su postali osnovni vidovi zabave. Deca ni ne slute da je to nešto loše, zakonski kažnjivo i da kod svog vršnjaka može izazvati veoma velike posledice.
Žrtve seksualnog nasilja
Deca koja doživljavaju ovakav vid maltretiranja i ugnjetavanja su najčešće povučena u sebe, sramota ih je da to prijave, stide se. U takvim slučajevima ona se povlače u sebe, neretko gube drugare iz okoline, zbog etiketiranja i dolaze u stanje anksioznosti. Nemoćni su i ne smeju nikome da se obrate.
Kako prijaviti seksualno nasilje?
Pre svega žrtva ovog nasilja treba da se poveri svojim roditeljima, da razgovara se njima, a zatim da slučaj prijave nastavnicima, školskoj upravi, a zatim zajedničkim snagama da institucija prijavi nadležnom organu kako bi se takav vid nasilja sprečio. Veoma je važno da dete oseti podršku i zaštitu roditelja, jer će se na taj način pre "otvoriti" i ispričati situaciju.
Ko su seksualni nasilnici među vršnjacima?
To su deca koja su inače sklona agresiji i devijantnom ponašanju. Dešava se da ponekada mališani takve situacije viđaju u svom bliskom okruženju, pa je samim tim i smatraju normalnom. A kada nasilje iz kuće izađe napolje, žrtva može biti svako.
Promene u ponašanju žrtve
Roditelji bi trebalo da obrate veću pažnju na ponašanje svog deteta. Ukoliko primetite da je dete povučeno, tužno, ukoliko primetite da skriva telefon i društvene mreže, ukoliko je depresivno i ukoliko je usamljeno, to je sasvim siguran alarm da nešto nije u redu i da se nešto događa. Porazgovarajte sa detetom, potražite i stručnu pomoć ukoliko je potrebno i sigurni smo da se problem može rešiti.
Kako sprečiti seksualno nasilje?
Razgovorom nastavnika sa decom, ukazivanje na prave vrednosti i na štetnost ovakvog ponašanja mogu se izbeći neprijatne situacije. Razgovor roditelja sa detetom o ovom ponašanju i ukazivanje na ispravne postupke, ukazivanje na zakonski prestup koje dete čini i ukazivanje na štetu koja se može naneti vršnjaku je veoma važna. Posebno je važno da kod dece razvijemo svest o negovanju dečjih drugarskih vrednosti i na poštovanje koje mališani moraju da ukažu svojim drugarima.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
NE PROPUSTITE
