Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan, koji je ujedno i slava Beograda. Ovaj praznik pada 40 dana posle Hristovog vaskrsenja.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti, a njegovi učenici su se našli za trpezom tog dana, šest nedelja od njegovog vasksenja. Tada im se obratio:
"Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".
Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetog ne izlaze iz Jerusalima. Tako su i mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spsavati u veri - odatle naziv Spasovdan.
Tako se U Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija.
Ovaj praznik, slave brojni vernici kao krsnu slavu
Nastavak na narednoj strani...
Kao gradsku slavu proslavlja ga i Beograd. Tog dana je 1403. godine despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava.
Kao i za mnoge verske praznike, tako se i za ovaj vezuje mnogo običaja.
Na ovaj dan žene deca se ne kupaju, žene ne umivaju , a muškarci ne briju. Takođe, ne treba spavati popodne, da se ne bi dremalo preko cele godine.
Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje.
Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.
