Legenda kaže da je oko 300. godine jedan neznabožac u Laodikiji imao ćerku koja je gluvonema.
Iako nevernik, čuo je za izvor koji je osveštao arhangel Mihailo, koji mu se navodno i javio u snu i poručio mu da ćerka tamo treba da se umije.
Nevernik je odveo ćerku do čudotvornog izvora i pitao hrišćane šta treba da radi. Oni mu rekoše da je dovoljno da se iskreno pomoli “u ime oca, sina i svetoga duha” i da će mu arhangel Mihailo sigurno pomoći.
Čovek se pomoli i umi ćerku, te ona odmah poče da govori i sve da čuje.
Neznabožac se posle čudotvornog događaja krstio zajedno sa ćerkom, a na mestu izvora i danas se nalazi crkva svetog arhangela Mihaila koju je sagradio.
O još jednom čudu arhangela Mihaila pripoveda hrišćanski svet.
Naime, jednoj srećnoj mladoj porodici se rodio dugo očekivani naslednik. Svi su se radovali, pojavljivanju na svet malog čoveka, ali je radost ubrzo zasenila neočekivana vest. Iako su roditelji bili zdravi, sin je bio gluvonem. Ta vest je bila kao grom iz vedrog neba. Činilo se da se pomračilo sunce koje je uvek svetlilo nad srećnom porodicom.
Verovanje koje vlada vekovima: Šta će vam se desiti ako odbijete kumstvo
Doktori su bili nemoćni. Osim toga, mališan je jako zaostajao u razvoju od svojih vršnjaka. Uznemireni roditelji nisu znali šta da čine. Oni su bili umetnici, imali su više muzičko obrazovanje. Detetov otac je bio dirigent poznatog orkestra u gradu, a majka je bila operska pevačica. Ali, njihov sin nikada neće moći iskreno da aplaudira njihovom talentu, jer on nije u mogućnosti čak da čuje ni cvrkut ptica. On nije čuo pesme koje mu je pevala majka pred spavanje...
Neki rođaci i poznanici su im hladnokrvno savetovali da se odreknu deteta i da ga daju u posebni dečiji internat, gde bi mu po njihovom mišljenju bilo lakše i mnogo komfornije. Ali takva varijanta za roditelje bila je istovetna izdaji. Kako je moguće odreći se onoga, koji predstavlja deo tebe?
Roditelji su zajedno sa svojim sinčićem rešili da privremeno odu iz rodnog grada. Odabrali su mirno mestašce u blizini Minska i rešili da tamo ostanu nekoliko dana. Postavili su šator nedaleko od živopisnog izvora. To mesto je bilo gotovo neprimetno, i nalazilo se daleko od naseljenog dela grada, piše ruskinja Olga Aleksandrovna.
Neobični običaji: Sunce ne sme da obasja novorođenče!
Maleni potok, koji je izvirao negde u dubini šume, blistao je čistoćom hladne vode pod sunčevim zracima. Na jednom mestu tog potočića bilo je duboko udubljenje.
Jednog dana, dok je majka spremala ručak za svoje voljene muškarce, otac i sin su šetali obalom tog živopisnog izvora. Otac je držao sina za ruku, a ovaj se iz sve snage trudio da hoda brže i brže. On se otrgao iz očeve ruke, koračajući sve bliže i bliže vodi. I na mestu gde se nalazi to udubljenje, on se otrgao iz očevih ruku i upao u vodu. Iznenada, dete je zaplakalo. Otac ga je uzeo za ruke i izvukao iz vode.
Nastavak na sledećoj stranici...
