Ako ste grešili na Đurđevdan, evo prilike da to ispravite: Ove običaje treba ispoštovati na Markovdan i privući sreću

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju 8. maja dan posvećen svetom Marku, piscu jednog od četiri jevanđelja

Drugi dan od Đurđevdana pravoslavni vernici proslavljaju praznik u narodu poznat kao Markovdan. On se svake godine obeležava istog datuma, 8. maja, a u brojnim mestima se slavi kao preslava. Tako je i u jednom malom mestu nedaleko od Beograda, Ostružnici.

 

Uoči ovog praznika u crkvama širom Srbije se održavaju liturgije u crkvama. Na ovaj dan Sveti Marko je umoren u Misiru i to dok je služio liturgiju.

 

Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra koji je u svojoj poslanici Marka nazvao svojim duhovnim sinom. Kad su ga vernici zamolili da napiše nauku gospoda Isusa Hrista i njegov život i čudesa, Marko je napisao jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito.

Poslat je za episkopa i propovednika u Misiru, gde je širio hrišćanstvo, činio čudesa i dobra dela. Međutim, neznabošci su ga uhvatili i ubili, i to na Uskrs kad je služio liturgiju u aleksandrijskoj crkvi.

 

Iznuren i izmožden, Marko je izustio: "U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj", te umro, 68. godine u Aleksandriji. Danas se sarkofag svetog Marka nalazi se u Veneciji u crkvi posvećenoj ovom jevanđelisti.

 

Kada su običaji u pitanju, Srbi veruju da svi oni koji su Đurđevdan proveli ležeći i odmarajući, što znači da će ostatak godine biti dremljivi i bolešljivi, treba i na Markovdan da odspavaju, jer će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.

Ceo ovaj dan smatra se blagim danom predviđenim za odmor, a u seoskim delovima Srbije poštuje se običaj da se ne radi ništa na njivama, kako ih ne bi stigla kazna u vidu oluja i gromova koje mogu da unište imanje.

 

Ovaj dan posebno su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.

 

Inače, Sveti Marko je bio zaštitnik pisaca i napisao prvo Jevanđelje, jedino što zapoveda jeste da ono stečeno i da trudon ne sme da se proda po većoj ceni.

Kad je sv. Marko stupio iz lađe na suvu zemlju u Aleksandriji, rascepi mu se obuća na jednoj nozi. Tada vide on jednog obućara, kome dade obuću na popravku. Šijući obućar probode šilom sebi levu ruku, i poče krv teći, i jaukaše obućar od bola.

 

Tada apostol Božji zamesi prašinu s pljuvačkom svojom i pomaza ranjavu ruku, i odjednom posta ruka zdrava. Udivi se obućar ovome čudu, i pozva Marka u svoj dom. Čuvši Markovu propoved Anian — tako mu beše ime — krsti se i on i sav njegov dom. Toliko blagočešće i toliku revnost pokaza Anian na delu Božjem, da ga sv. Marko rukopoloži za episkopa. I bi ovaj sveti čovek drugim episkopom u crkvi Aleksandrijskoj.

 

Bonus video:

Običaji na treći dan Božića