Interesovanje za udaju izgubila sam bukvalno preko noći – na šatorskoj svadbi jedne rođake. Ja se neću ovako udavati, rekla sam tada mami, razmazujući parče voćne svadbene torte po tanjiru.
Pošto je izrecitovao svoju baladu o braku, nagnuo se preko stola i sa sjajem u očima i kiselim osmehom upitao: A šta ti čekaš? Limunadu, rekla sam. Dok je konobar spuštao čašu hladne limunade na sto, moj prijatelj je nastavio da žali za momačkim životom koji ostavlja iza sebe, a ja sam ćutke razmišljala. Pa, ja već živim u nekoj vrsti braka.
Možda je za ovakav stav kriva moja porodica. a babina deviza je minimum tri godine zajedničkog života, pa tek onda svadba, jer svi su oni dobri dok te ne zarobe“
Zašto se moj prijatelj ženi ako je već toliko nesrećan zbog toga, kao što kaže? Zašto ja ne vežbam potpis u kome pored mog imena stoji neko drugo prezime?
Uglavnom su to nestabilni brakovi koji se razvode, a deca koja imaju infantilne roditelje često su zakinuta u svom razvoju, kaže dr Milivojević ističući da ljudi ne bi trebalo da ulaze u ozbiljnu vezu sve dok ne osete da je to ono pravo.
- Verujem da neki činjenicu da njihov partner pristaje da se venča doživljavaju kao dokaz velike ljubavi i da se zato opuštenije osećaju u braku. Ja, inače, preporučujem mladima da uđu u brak jer to nije ništa stašno. Ali danas u braku ili izvan braka sigurnost i garancija ne postoji. Ne treba se previše opuštati i smatrati da time što smo u braku imamo pravo da zahtevamo od supružnika da ispunjava nekakve dužnosti i slično. Umesto da se zahteva od partnera, danas treba da se on mami da bi se ponašao na određen način,
Umesto toga su u ljubavim vezama, žive zajedno, bave se suštinom – a to je ljubav – a ne formom.
Brak je sredstvo da se osećamo bolje i stabilnije. Naravno - kada ljudi emocionalno odrastu i kada im ta stabilnost bude bila potrebna. I zato oni kojima je teško u braku ne treba da budu mazohisti, jer i razvod je za ljude.
( elle.rs )
