Ako vidite OVE REČI na šamponu, odmah ga vratite na policu: 5 sastojaka koji mogu imati više štete nego koristi

Često ulaze u sastav šampona, ali ovi sastojci su u mnogim studijama povezani s nizom kožnih i hormonskih poremećaja

Kada je reč o šamponima, ponuda je široka na svakom koraku, pa je teško odabrati pravi. Neki nude sjaj, neki hidrataciju, a svi obećavaju čistoću.

Međutim, kako su liste sastojaka obično dugačke i prepune nerazumljivih reči na latinskom, ponekad je teško utvrditi šta je to što nanosimo na kosu. I, iako svi garantuju najbolji rezultat, nije svaki od tih sastojaka dobar izbor!

Zbog toga je važno upoznati se s najčešćim sastojcima šampona i njihovim stvarnim dejstvom.

Kako piše medicinska platforma Healthline, postoji čitav spisak sastojaka koje treba izbegavati, a to su sledeći:

 

• Sulfati

 

Iako pružaju dubinsko čišćenje i pojačavaju penu u šamponu, sulfati mogu da izazovu iritaciju kože, suvoću i upale, a uz to povećavaju osetljivost kože.

 

Stručnjaci Univerziteta u Amsterdamu su 2006. sproveli istraživanje kojim je utvrđeno da sulfati mogu da dovedu do irtiacija, a više studija je dokazalo da pogoršavaju postojeće kožne probleme kao što su rozacea, ekcem i kontaktni dermatitis.

Sulfati, uz to, mogu da uklone prirodne ulja sa skalpa i oštete kosu ometajući normalnu proizvodnju sebuma.

 

• Formaldehid

Ovo hemijsko jedinjenje koristi se u domaćinstvu, građevinskim materijalim ai kao konzervans u mnogim proizvodima, a šampon je jedan od njih.

Studija Univerzitetskog medicinskog centra u Groningenu iz 2009. pokazala je da formaldehid može da izazove kontaktnu alergiju i dermatitis, a dermatolozi iz Univerziteta u Lundu zaključili su i da pogoršava simptome alergijskog dermatitisa i ekcema.

Inače, Ministarstvo zdravlja i usluga stanovništvu Sjedinjenih Američkih Država je klasifikovalo formaldehid kao kancerogen za ljude, piše Healthline, a studija Nacionalnog progama za toksikologiju je dokazala da radnici koji su izloženi visokom nivou ovog jedinjenja češće dobijaju retke vrste kancera poput raka grla i sinusa i mijeloidnu leukemiju.

 

• Parabeni

 

I parabeni su hemijski konzervansi koji se dugo koriste u industriji za negu lepote, a istraživanje Medicinskog univerziteta u Bjalistoku čiji su nalazi objavljeni 2020. u medicinskom časopisu Journal of Applied Toxicology pokazalo je da se oni brzo apsorbuju kroz kožu i prodiru u telesna tkiva.

To može izazvati alergijski kontaktni dermatitis i probleme kao što su crvenilo, iritacije, svrab kože, ljuštenje i osip.

Inače, nauka je pokazal i da parabeni mogu da utiču na nivo estrogena u organizmu: eksperti Univerziteta u Bazelu su 2017. objavili rad u medicinskom magazinu International Journal of Molecular Sciences u kom stoji da oni mogu ometati normalnu regulaciju hormona u telu, što dalje može da utiče na trudnoću i menstruaciju.

 

• Heksahlorofen

 

Poznat još kao nabak, ovaj dezinfekcioni agens koristi se zbog svojih antibakterijskih kvaliteta, ali heksahlorofen može da dovede do iritacije očiju i, ako se proguta, mučnine, povraćanja, dijareje i stomačnih grčeva.

 

Ostali neželjeni efekti su crvenilo kože, suvoća, ljuspanje, oticanje kože i preosetljivost na svetlost, navodi Healthline.

 

• Ftalati

 

Ova grupa hemikalija se koristi kako bi plastika bila fleksibilnija, kao i kao vezivno sredstvo u kozmetičkim proizvodima, uključujući šampone.

Prema ovoj medicinskoj platformi, ftalati su povezani s poremećajem hormona i neplodnošću, odnosno sniženim brojem speramtozoida i reproduktivnim i genitalnim defektima. Uz to, studija objavljena 2018. u medicinskom časopisu Environmental Pollution povezuje ftalate s višim rizikom za gubitak trudnoće i gestacionim dijabetesom.

Dalja istraživanja sugerišu da mogu da naškode i bubrezima, štitnoj žlezdi, imunom sistemu i jetri.