Srele smo se u Parizu. Na daskama, umesto piste Điđi i Bela Hadid, u publici neodoljiva Karolin de Maigret, girlish Aleksa Čang, šik modne urednice i influenseri, šok blogeri i najveća guzva oko Niki Minaž, piše Duška Jovanić, urednica časopisa Elle.
Tamara izgleda elegantno i skupo. Ipak, ja bih da pričamo o vezi mode i politike. I tome zašto je cinični Frederik Bajgbeder zagovornik kartica za siromašne, zbog kojih bi bogatašicama bio zabranjen pristup u shopove hight street ponude, kao i kupovina na rasprodajama.
Koliko je to politički korektno, šalimo se dok odbijamo molbu dve nasmejane fashionistice da se slikamo sa njihovim porukama na korejskom.
Blogging for living
Blog je oduvek bio moja velika ljubav. Napravila sam ga i vodila kao student, iz puke ljubavi prema modi, lepoti i druženju sa ljudima koji imaju slična interesovanja. Nisam ni sanjala da će oblikovati moj život, odvesti me u krajeve o kojima sam do tada samo sanjala i obezbediti mi mesto u prvim redovima revija mojih omiljenih dizajnera. Ne znam sta se tačno desilo i šta je to što je privuklo čitaoce, ali uložila sam mnogo ljubavi, energije i besanih noći kako bih ostvarila određeni standard. To je ono što je blog iz hobija pretvorilo u posao. Danas je tu još mnogo različitih platformi putem kojih se obraćam čitaocima, Instagram je svakako najpopularniji, ali ne bih rekla glavni. Editorijale mode i lepote možete videti na blogu, dok su slike svakodnevnog života upravo na Instagramu. Mislim da je bitno pružiti različit sadržaj kako bi ljudi imali razlog da posećuju sve ove platforme.
Nastavak na sledećoj strani.
Before fame
Uvek sam sanjala o modi, ali mi je izgledala nedostižno. Potičem iz porodice farmaceuta, tako da sam i sama odabrala taj poziv. Moja majka uvek je pratila modu i kupovala časopise, a ja sam, kada bi ih ona pročitala, iz njih sekla omiljene slike i pravila kolaže, divila se raznim kampanjama, fotografiji, pamtila imena dizajnera i pratila njihov rad. Neko sam ko je rano navikao na promene jer se moja porodica preselila iz Sarajeva u Novi Sad kada mi je bilo tri godine, onda sam sa 18 odlučila da krenem put Engleske, tako da mi ni promena profesije nije pala teško. Bio je to veliki rizik, radila sam u apoteci i već sa 22 godine imala ozbiljan posao, a ipak podsvesno sam znala da to nije to. Radila sam sve dok jednog dana nisam odlučila da prihvatim izazov i od bloga probam da napravim ozbiljnu karijeru. I dalje sam na tom putu.
Moda i politika
Mislim da su određeni politički događaji u poslednjih godinu dana zaista prodrmali svet. To se posebno osetilo u Velikoj Britaniji, nakon sto je na referendumu izglasan izlazak iz EU. Ja se ne bavim politikom, volim modu i lepotu, ali mi je jasno da je u današnje vreme neophodno biti osvešćen, imati zdravu glavu na ramenima i čvrsto stajati na zemlji. Zato se trudim da koristim društvene mreže kako bih motivisala ljude da ulažu u sebe i svoje znanje jer im to niko ne može oduzeti bez obzira na politički režim ili zemlju u kojoj žive. Moja poruka na majici bila bi: Granice ne postoje, osim ako ih sami ne postavimo, mislim da se ovaj slogan može primeniti i na feminizam i na trenutno popularnu političku temu o imigrantima.
Nastavak na sledećoj strani.
In shopping we trust
Kada kupujem, to su stvari koje mi se mnogo dopadaju. Uvek mi je važniji kvalitet od kvantiteta i često se zapitam da li mi se neka stvar dopada samo zato što je u trendu ili bih mogla da je nosim i sledeće sezone. Nekoliko puta kupila sam sezonske stvari i tada naučila šta je to u šta treba uložiti, a šta treba zaobići. Kupovinu smatram delom posla, moji čitaoci očekuju da vide kako poneti novu Dolce & Gabbana torbu, ili kako da upare taj čuveni Balmain sako. Preporučujem isključivo stvari koje mi se dopadnu i za koje smatram da su vredne novca, sve ostalo što ne prođe kod mene tu „kontrolu kvaliteta“ nikada se ne objavi na blogu. Ranije sam se na neki način izvinjavala što volim modu, rado kupujem nove komade i pokazujem ih, ali onda sam shvatila kako bez toga koncept mog posla ne bi imao smisla.
Moda bez milosti
Neverovatno je koliko određeni modni komadi koštaju, ali još je neverovatnije da modne kuće kao sto su Chanel, Louis Vuitton i Dior podižu cene dva puta godišnje kako bi zadržale neku nedostižnost. Kada je Louis Vuitton promenio kreativnog direktora, odlučili su da skoro udvostruče cene kako bi brend bio što ekskluzivniji. Ipak, bez obzira na astronomske cene, liste čekanja su dugačke, nisam sigurna mogu li ovo da opravdam, pogotovo ako uz višu cenu ne dolazi i bolji kvalitet ili makar bolji imidž brenda.
Nastavak na sledećoj strani.
Misterija ženske tašne
Torbe su definitivno moji omiljeni komadi, ne samo zato što mislim da upotpunjavaju svaku kombinaciju, već zato što i osveže neke možda stare komade iz vašeg ormana. Najobičnije farmerice i bela majica izgledaće drugačije ako na rame stavim novu omiljenu torbu zelene ili crvene boje. Volim da eksperimentišem, volim da u ormanu imam poslednju IT torbu i da svoje čitaoce obavestim o njenom pravom kvalitetu. Kakva je koža, koliko u nju stane, koliko se prlja/gužva/grebe… Sve to rado podelim i sada to od mene čitaoci očekuju čim se nova torba pojavi na tržištu. Skoro svake sezone jurim za određenim modelom u nekoj posebnoj boji koja je rasprodata, tako sam prošlog februara tražila Chloé sivu, a ovog septembra Gucci u tri boje koja je tada ostala jedina na svetu. Naravno da sam morala doći do nje.
Moć dobre krpe
Veoma mi je bitno da se osećam odlično u onome što nosim. Bez obzira da li je jeftino, skupo, novo ili sto puta nošeno, najvažnije od svega je kako mi ta krpica stoji, i kako sam raspoložena. Imam jednu staru haljinu koja mi je najmoćniji saveznik kad god ne znam šta da obučem za večernju priliku. Trudim se da se previše ne vezujem za stvari, već za ljude, ali ponekad je teško ne gajiti posebne simpatije prema komadima za koje me vežu drage uspomene.
***
POGLEDAJTE
Duška Jovanić: Zbog čega bih napustila novinarstvo
