Popularni glumac Nikola Đuričko zadržao je i danas svoju spontanost i jednostavnost koje su iz njegove ličnosti izbijale još dok je bio mali, a svedeni stil odevanja prati njegov neosporan glumački talenat i neodoljiv smisao za humor. U modnom editorijalu magazina Story pre dve godine priznao je da se najlepše obuče kad krene na partiju golfa, da je pored sopstvenog venčanja najelegantniji bio na premijerama svojih filmova i predstava, te da se tokom dana odeva onako kako mu nalažu poslovne obaveze. Smatra da je ženama daleko komplikovanije dok biraju garderobu, pa svojim damama, supruzi Ljiljani i ćerkici Nađi, retko kad govori šta da obuku.
Može li se jednom rečju opisati vaš stil odevanja?
- Oblačim se svedeno, želim da delujem pristojno i osećam se ležerno. Imam najviše košulja, pantalona i džempera. U toku dana po nekoliko puta se presvučem zbog posla i ponašam se u skladu sa tim kako sam odeven.
Kada ste bili najelegantniji?
- Prilikom nekih proslava i premijera. Inače, često sam na snimanjima i oblačim kostime, pa gotovo i nemam civilno odelo. U pozorištu se tokom proba valjam po podu, za šta mi je potrebna radna odeća, zato prema odelu imam više tehnički odnos nego što mu pridajem značaj. Lepo se obučem kad idem da igram golf, što neretko radim.
Koliko odela imate u ormaru?
- Tri: ono staro, srednje i najnovije, koje sam nedavno kupio za premijeru filma Hadersfild.
Jeste li se venčali u odelu?
- Naravno!
Može li šoping da vam bude zadovoljstvo?
- Retko, jer on zahteva malo organizovaniji život od moga. Neki ljudi ciklično odlaze u kupovinu, ali ne i ja. Kada uništim jedne čizme, kupim nove, ako mi se pocepaju stare patike, promenim ih. Ukoliko mi se nešto mnogo dopadne, to kupim u prvoj prodavnici u kojoj tu stvar nađem, iako je možda u nekom butiku malo dalje ponuda jeftinija i bolja. Najradije kupujem knjige i neke čudne flomastere koji mogu da se brišu.
Pričinjava li vam kupovina za vaše dame veću radost?
- Shvatio sam kako je veoma teško da kupim nešto supruzi, a da se ne uvalim u nevolju. Uvek se bojim da će taj poklon morati da nosi kako me ne bi uvredila, pa zato izbegavam da joj biram stvari. Ona ima svoj pravac i kupuje ono što joj se čini zanimljivim i potrebnim. Nedavno sam ćerki kupio patofne, a ostale stvarčice bira sa mamom. Sećam da su mi roditelji dok sam bio mali kupovali stvari koje mi se nisu dopadale, a zbog njih sam morao da ih nosim. Čovek mora sam da odluči kako će se odenuti, jer je stil izraz ličnog raspoloženja.
Smatrate li da je pri odabiru garderobe muškarcima lakše nego ženama?
- Milion puta. Kada je reč o elegantnim stvarima, mogu da biram odelo sa kravatom, ono bez kravate i kombinaciju farmerki sa sakoom, kao kežual varijantu. Devojke ipak imaju mnogo više muke.
Pamtite li šta ste kupili od prvog honorara?
- Nisam kupovao garderobu, jeo sam pice i pljeskavice na Slaviji i trošio pare na gajbe piva za prijatelje.
Koji vam je kostim ostao u posebnom sećanju?
- Svaki je bio deo mene. Nekoliko puta sam u serijama i filmovima nosio skupocena odela koja su vredela više nego ja. Zato su izazivali moju posebnu pažnju, jer sam se plašio da po njima ne prolijem kafu, a ja ne volim da robujem stvarima.
Da li ste neki kostim poželeli da ponesete kući?
- Uglavnom sam posle svake predstave i snimanja poneku stvar poneo kao uspomenu. Sa snimanja filma Kad porastem biću Kengur poneo sam neki stari Pumin dres narandžaste boje, sličan onima koje nose rukometni golmani. Dopao mi se, jer je u retro fazonu.
Kako ste se borili sa dugom kosom?
- Još sam kao klinac u osnovnoj školi puštao kosu, bio je to moj bunt. Posao mi je takav da ne mogu da biram frizuru, već je moje uloge određuju. Uglavnom me šišaju u pozorištu ili na snimanju. Kad mogu da biram, najviše volim da nemam kosu, jer je to najlakše za održavanje. Nedavno sam se ošišao zbog serije Vratiće se Rode i obrijao brkove, ali ih imam u emisiji Karaoke obračun.
U njoj nosite neobične kostime?
- Oni mi pomažu da se oslobodim i ponašam onako kako se privatno nikad ne bih ponašao. Lepi Džoni je moj alter ego i on radi šta hoće.
Da li je burma sve što imate od nakita?
- Nosim je više po navici. Tek kad sam je stavio, shvatio sam kako je devojke odmah primete, pa je nije loše imati. Inače, nakit ne volim, jer bih nekoliko puta u toku dana morao da ga skidam i ponovo stavljam. Nikad nisam voleo da imam nešto oko vrata, čak ni sat ne nosim. Mnoge moje mlađe kolege imaju minđuše, što predstavlja izraz njihove ličnosti, ali meni prija da sam ponekad bez stava.
Slušate li nečije modne savete?
- Ja sam movie star i mogu da se oblačim kako god hoću, ali i pored toga ne volim da svojim ponašanjem i odevanjem na sebe skrećem pažnju. Takav sam bio i kao mali. Ko god je u to vreme imao šarene pantalone, bio je na meti uličnih tipova. Ni danas ne volim skupe stvari i da mi na odeći piše ime firme.
Kape su vam modni fetiš?
- Kad duva vetar, jesu. Često zbog posla imam želatin na glavi, pa mi je kosa nalik na gnezdo. Kapama prikrivam nepoželjan stajling.
Da li mnogo stvari nosite na putovanja?
- Procenio sam kako mi je najvažnije da na moru imam šest majica i dve košulje, a na zimovanje nosim nekoliko džempera i opremu za skijanje. Kada idem na poslovni put, ponesem i svečano odelo, ako kojim slučajem svratimo u posetu ambasadi.
Možete li za sebe da kažete da ste frajer?
- Uvek sam prezirao tu reč. Kad su devojke govorile za neke tipove da su frajeri, to mi je delovalo kao izdvajanje dominantnih mužjaka. Nikada sebe nisam tako doživljavao. Draže mi je kad me zovu šmekerom ili barabom.
Dakle, važnije je ono što isijava iz čoveka nego sama odeća?
- Jeste, ali iako ne mislim da odelo čini čoveka, može mnogo toga da kaže o njemu. Ipak, stvari ne mogu da prikriju kad je neko loš čovek ili nezanimljiv. Ima ljudi koji su obučeni mimo modnog pravca, ali su vrlo zanimljivi.
Interesuje li vas šta je trenutno u modi?
- Moda je prolazna i kao takva promiče mimo mene. Nekada davno bili su moderni korseti, pa cilindri... Bilo je moderno da ne budeš moderan, a potom da budeš buntovan.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u magazinu Story, u 115. broju, četvrtog decembra 2007. godine.
