Pedesettrogodišnji glumac Branislav Lečić nikada slepo nije pratio modne trendove, a garderobu koju nosi uvek bira u skladu sa svojim raspoloženjem. Nevoljno se odlučuje na odlazak u šoping, ali ni ta obaveza ne pada mu teško kada je u društvu osobe čije mu prisustvo neizmerno prija. Svoje omiljene krpice kupovao je sasvim slučajno jer bi se prilikom šopinga uvek ponavljalo isto nepisano pravilo: kada krene u potragu za nekim drugim stvarima, naiđe na odeću koja mu u potpunosti odgovara. Pošto mu se zbog mnogobrojnih poslovnih obaveza neretko dešava da u istoj odevnoj kombinaciji provede ceo dan, zvezda filma Sveti Georgije ubiva aždahu obožava da, kako na filmskom platnu, tako i na ulici, iznova šokira javnost u svom prepoznatljivom stilu. Njegovo pravilo u odevanju glasi da pravila nikada nema pa se često dešava i da tokom zimskih dana obuče neku laganiju odeću.
Kako biste opisali svoj stil odevanja?
- On je takav da ruši svaki postojeći. U glumi i životu nikada nisam dozvoljavao da se zarobim u neku tipologiju. Bez obzira na to kakav je efekat onoga što sam u prošlosti uradio, gledaoci, producenti i reditelji veoma često analiziraju koliko je čovek spreman da se menja. Uspeo sam da se izopštim iz uobičajenosti i monotonije i dokažem da je u meni apsolutno sve što je potrebno jednom glumcu. Tako je i sa stilom, volim da ukradem iz svakog trenda ponešto pa kad za to imam volje i vremena, često se poigram spojem različitih modnih tendencija koje naizgled deluju nespojivo. Najčešće se orijentišem prema svojem ličnom raspoloženju i osećanjima koja preovladavaju u meni.
Kakvu odeću najčešće volite da nosite?
- Dešava se da opušteno obučen dođem na neka mesta koja su oficijelna i zahtevaju nekakav svedeniji stajling i obrnuto. Kada je napolju vruće, ponekad nosim nešto toplije, a kada je hladno, neku laganiju varijantu. Što se odevanja tiče, osluškujem sebe, merim sopstvenu temperaturu koja u odnosu sa mojim raspoloženjem daje konačan rezultat, odnosno savršenu odevnu kombinaciju za dnevni ili večernji izlazak. Zbog načina na koji živim u Beogradu, često mi se dešava da ceo dan provedem u istoj odeći jer od jutra do mraka ne stignem da dođem kući i presvučem se.
Smatrate li da ste zgodniji u smokingu ili u kežual odeći?
- Nezahvalno bi bilo da se opredelim za bilo koju od dve ponuđene varijante s obzirom na to da sam jedan od pobornika izreke da odelo ne čini čoveka.
Koje boje je odeća koja vam najbolje stoji?
- Tokom leta više mi prijaju odevni predmeti od prijatnijih materijala i svetlijih nijansi, dok u sumornu jesen i tokom zime biram odeću tamnih boja.
Koliko vam se dopadaju kostimi iz predstava i da li vam više prija kada nosite stvari vezane za neku epohu ili savremeno doba?
- Što se tiče scenskog rada, moje oblačenje uvek je u funkciji predstave i nikada se previše ne obazirem na kostim. Sugerišem samo kada se upoznam sa materijom koju treba da iznesem i svoje predloge dajem ukoliko kostim ne prati priču, ali to je praksa kod svih reditelja i kostimografa. Saradnja sa kostimografom je uobičajena i oni mi ne zameraju kada iznesem svoje mišljenje. Veoma je bitno da glumac stane iza lika koji igra i da ga u potpunosti oseti jer jedino tako može da izgleda stvarno. Ne pravim razliku između epoha ili modernih komada, već između dobrih i loših tekstova.
Jeste li skloni kršenju pravila kako u svakodnevnom životu, tako i kada je reč o odevanju?
- U privatnom životu funkcionišem po principu da ljudi koji jedni prema drugima uspostavljaju određene relacije, zidaju i pravila. Ona nastaju iz potrebe da se to nešto što su te osobe međusobno uspostavile i artikuliše. Pravila je izmislio čovek ne da bi njima robovao, već da bi našao suštinu, a to znači da ih lično povremeno i kršim.
Kako izgleda jedan vaš prosečan dan?
- Veoma je napet i zahtevan, mada sam naučio da se s njim nosim i znam tehnike opuštanja koje u roku od deset minuta mogu da me obnove i relaksiraju. To je velika sreća jer u suprotnom ne bih mogao da izdržim tu količinu obaveza i pritisak koji su svakodnevno prisutni. Beograd veoma često doživljavam kao mašinu za mlevenje mesa, gde je između želja i ambicija veoma teško pronaći slobodan prostor za odmor. Priželjkujem da ujutro kada se probudim sednem da popijem kafu, čitam novine i opuštam se, ali takvi dani su veoma retki, ali nadam se da ću u budućnosti uspeti da se izborim za više slobodnog vremena.
S kim se najbolje slažete, osoba s kojom volite da se posavetujete ili razgovarate?
- Ono što mi posebno prija jeste kontakt s nekim do koga mi je veoma stalo, to ne mora da bude samo partner, već i prijatelj. Glavni, najlepši i najdivniji provod predstavlja mi kontakt sa ženom, s nekim koga osećam, ko mi je blizak čulno, telesno, fizički, erotski, seksualno i mentalno. Možemo da ćutimo ili da budemo u živoj vatri međusobnog strasnog dodira, da zajedno idemo u bioskop, raspravljamo o garderobi, igramo se na različite načine...
Da li vas šoping opušta?
- Najviše me opušta kada sam u prirodi. Najlepše mi je pored neke vode: reke, jezera ili mora. Pogled u materiju koju nisu ljudi napravili daje mi snagu da osećam deo zemaljskog i energetskog koda, a to me hrani. Volim selo, ali nažalost retko imam priliku da negde odem jer moja profesija retko mi dozvoljava slobodno vreme. Kod glumaca ne važi da su vikendi slobodni, a i praznici su nam skraćeni u odnosu na sve druge. Rešio sam da se time pozabavim ozbiljno i da u narednih godinu dana napravim sebi neku vikendicu pored reke, blizu Beograda. A kada je reč o kupovini stvari, nikada namenski ne obilazim prodavnice. Uzimam ono
što mi treba i to kada slučajno nabasam na neki zanimljiv komad odeće.
Kako se inače provodite?
- Provod je zabava, zadovoljstvo, olakšanje, nekad to može da bude i profesija. Ima trenutaka kada se najbolje osećam dok sam sam, imam mnogo mogućnosti u sopstvenom kosmosu koje me zabavljaju kao što su slušanje muzike, čitanje knjige, istraživanja po Internetu... Sklon sam analizi nekih pojava i ideja, ali i sopstvenog ponašanja, to valjda ima veze i sa radoznalošću u svakom smislu te reči.
Kakav je Branislav Lečić privatno i u trenucima kada ostane sam?
- Opušten, volim domaću atmosferu, mnogo mi prija da među ljudima s kojima sam blizak nema nikakvog foliranja, nego da smo svi ono što jesmo i onda se veoma lepo osećam.
Koja je vaša najveća želja?
- Da dosegnem sreću.
Moni Marković
