Mada ima četrdeset i tri godine, direktor i prvak Baleta Narodnog pozorišta Konstantin Kostjukov, izgleda poput mladića čiji svaki pokret odiše jednostavnom ležernošću. Ovaj markantni virtuoz koji je rođen u Kijevu, gde se i školovao na Kraljevskom koreografskom sveučilištu, nakon šest godina baletskog staža gostovao je prvi put u Beogradu 1991. godine i odlučio da ostane. Na sceni nacionalnog teatra odigrao je najveće role među kojima su one u Labudovom jezeru, Don Kihotu, Uspavanoj lepotici, Karmen, Romeu i Juliji, Žizeli i Dami s kamelijama. Iako je od pre pet godina i na direktorskoj funkciji u svojoj matičnoj kući, odelo oblači samo kad ima veliki povod, jer radije nosi farmerke i udobne majice koje ističu njegovu besprekornu figuru. Od praćenja modnih trendova, draži mu je sud njegove supruge i partnerke na sceni, Duške Dragićević, ali zato sa posebnom pažnjom bira obuću za stopala koja su mu najvažnije oruđe.
Kako biste opisali svoj stil oblačenja?
- Zavisi od situacije, ali najlagodnije se osećam u sportskoj odeći preko dana. Volim da obučem dobre farmerke u kombinaciji sa majicama od elastina koje su udobne i prate liniju tela.
Da li vam profesija diktira šta ćete obući?
- Verovatno je to naša profesionalna deformacija, ali baletski igrači ne vole kada im odeća kvari izgled. Mi imamo lepu figuru i tražimo garderobu koja će na najbolji način da istakne naše telo, a ne da nam budu kraće noge ili da nam odeća visi kao džak. Odan sam klasičnom stilu odevanja jer nisam anarhistički vaspitan, a takav mi je i posao.
Volite li da nosite svečanu garderobu?
- Volim da obučem odelo kada za to postoji odgovarajući povod, ali nikada ga ne bih nosio 24 časa dnevno jer naša profesija ne podrazumeva uštogljenost. U svečanim prilikama želim da na sebi imam nešto originalno i zato često volim da naglasim svoje poreklo. Uvek ću radije izabrati košulju sa ruskom kragnom, a uživam i da umesto kravate stavim pertlu sa medaljonom.
Koji vam je kostim ostao u posebnom sećanju?
- Najviše volim kostime iz klasičnog baleta, kao što je onaj iz Uspavane lepotice, gde igram princa. Oni daju određenu notu ponašanja na sceni koja je bitna za svaku ulogu. Suština je da budeš verodostojan, a ne da izgledaš veštački, što može veoma da zasmeta oku posmatrača.
Da li je teško nositi baletanke?
- Nije, jer smo na to navikli od detinjstva, ali to je samo jedna krpica oko stopala uz čiju pomoć izvodimo veoma zahtevne koreografije. Zato nam upravo stopala najviše stradaju. Kada pogledate šta sve izvodimo na sceni trebalo bi da ispod obuće imamo neke sunđere ili federe da bismo poštedeli stopala, zglobove i kolena. Nama su noge kao jezik, sredstvo izražavanja.
Nosite li onda radije patike ili cipele?
- Biram najudobniju i najmekšu obuću koja relaksira stopala kao što su patike Reebok, Lacoste ili Adidas, jer su provereno dobre. Naravno, kada svečanost zahteva nosim cipele.
Odlazite li rado u šoping?
- Da, volim da posećujem tržne centre gde je ponuda veća, ali rado idem i u radnje u Knez Mihailovoj ulici. Kupujem u zavisnosti od potrebe, a najviše se radujem periodu oko praznika kada mogu ceo dan da izdvojim za šoping.
Na šta najčešće trošite novac?
- Najviše volim da kupujem stvari za kuću, od sitnica do krupnih stvari, i poklone drugim ljudima, jer mi to pričinjava veliko zadovoljstvo. Najmanje živaca imam kad kupujem za sebe jer mi je dosadno to silno isprobavanje stvari koje zahteva i naša profesija. Ali, kada stvari dotraju i nemam više šta da obučem, onda sa velikim zadovoljstvom kupujem sve što mi treba. Mada, do toga treba da dođe. (smeh)
Kupujete li markirane stvari?
- Ne volim kada garderoba viče na čoveku, nisam taj tip i ne patim od nošenja markirane odeće, mada bi ona trebalo da garantuje kvalitet.
Slušate li nečije modne savete?
- Najviše slušam suprugu Dušku jer ona ima mnogo ukusa i urođeni osećaj za stil.
Koja je vaša omiljena boja?
- Volim pastelne nijanse, boje masline i peska, mada mi se ukus sa godinama menjao. Ranije nisam voleo plavu boju, a sad je rado nosim, kao i zelenu nijansu zbog boje mojih očiju. Ipak, ne pridržavam se nikakvih pravila. Oblačim ono što mi se trenutno dopada i što mi duša poželi.
Nosite li satove i nakit?
- Ne, iako ih posedujem. Ranije sam nosio satove i onda sam jednostavno prestao, ali mislim da je sat na svakom muškarcu veoma lep detalj.
Ko je po vašem mišljenju dobro obučen muškarac?
- Manje pažnje obraćam na muškarce. (Smeh) Volim kako se oblači moja supruga, a nikada nisam ciljano gledao druge u tom pravcu.
U kojoj odeći su žene najseksepilnije?
- Možda sam staromodan, ali po mom mišljenju žena najbolje izgleda u onoj odeći koja najmanje otkriva. Ne dopadaju mi se trendovi koje uglavnom prate mladi, a podrazumevaju što više golotinje. Volim dame u dugim haljinama jer su ženstvenije, a materijal koji pada ima svoje kretanje i pojačava njihovu senzibilnost. Isto tako, dopada mi se kada vidim damu u jahačkom odelu i dubokim čizmama jer to pokazuje njen jači karakter. Najmanje volim one koje potpuno ogole stomak, jer treba da budu suptilnije, a ne efektne na samo dve sekunde.
Zbog čega vi nosite dugu kosu?
- To mi je zaštitni znak zbog profesije, ali inače mrzim dugu kosu jer mi mnogo smeta pošto me golica. Divim se ženama koje je neguju.
U kakvoj odeći muškarac najbolje ističe muževnost?
- Mislim da se muževnost ne ističe odećom, već karakterom, a ono što čovek nosi stvar je ukusa. Danas je pitanje mode veoma otvoreno i svako može da nosi ono što poželi. Neko uživa da nosi in stvari, a neko drugi opet ne nosi čarape ispod cipela. Mogu da budem muškarac i u običnoj majici i u odelu.
Jelena Kulović
Tekst je objavljen u 235. broju magazina Story, 23. marta 2010. godine
