Teodora Marčić i Boško Jakovljević: Intimna igra za njega i nju

Manekenka Teodora Marčić i voditelj Boško Jakovljević zbog profesionalnosti na radnim zadacima često nose garderobu koja im ne omogućava potpuni komfor, ali zato u privatnom životu biraju odeću i donji veš samo od prirodnih materijala
0
1 / 7 Foto: Miša Obradović Za Bugatti

Novosadsku manekenku Teodoru Marčić i beogradskog voditelja Boška Jakovljevića u Story editorijalu spojila je odanost istoj marki donjeg rublja koja je proistekla pre svega iz obostrane ljubavi prema prefinjenosti i udobnosti. Kako oboje izdvajaju garderobu sačinjenu od prirodnih materijala, to je jedan od glavnih uslova po kojem biraju svoje odevne kombinacije. Bavljenje manekenstvom oboma je pomoglo da formiraju sopstveni stil oblačenja od kojeg ne odstupaju bez obzira na to šta nalaže najnoviji modni trend. Dok je prilikom kupovine Boško veoma oprezan, jer bira samo one komade koje će dugo i sa uživanjem nositi, Teodora se uvek oko izbora savetuje sa dragim ljudima, ali ipak najviše veruje sudu svoje mame.

Koliko često ste bili u situaciji da zarad dobrog izgleda nosite nešto neudobno?

Boško: Retko, i to samo za potrebe posla. Volim odeću u kojoj sam potpuno opušten, a ultimativna stvar je da bude od prirodnih materijala.

Teodora: Dešavalo mi se da na revijama ponesem nešto neudobno, ali na sreću, to ne traje dugo.

Kakav donji veš volite?

Boško: Pamučni, na primer Bugatti.

Teodora: Najbitnije mi je da je udoban i da prija mojoj koži. Nosim onaj od prirodnih materijala i interesantnih dezena.

U čemu spavate?

Boško: U donjem vešu. Nisam zimogrožljiv, a s druge strane mrzim kada me nešto steže, tako da pidžame ne dolaze u obzir.

Teodora: Obožavam pidžamice. Najdraže su mi one mekane, sa dečjim aplikacijama, mada volim i svilene spavaćice.   

Čega u vašem ormaru ima najviše?

Boško: Belih pamučnih majica, jakni i patika.

Teodora: Definitivno cipela, a posebno obožavam one sa visokim potpeticama. Često mi se desi da kupim neke koje mi se perfektno slažu samo uz određenu stvar iz ormara, pa ih obujem svega dva puta godišnje.

Birate li radije klasičnije modele upotrebljive tokom više sezona ili one koji su trendi?

Boško: Najveći broj stvari koje posedujem su basic, a tek je poneki komad koji imam ekstravagantan ili predstavlja must have za tu sezonu.

Teodora: Ne kupujem garderobu sa ograničenim rokom trajanja, ali volim da je sve što nosim moderno i nije stvar za jednu sezonu.

Obilazite li sezonska sniženja ili garderobu kupujete čim osvane u rafovima?

Boško: Ako mi se nešto mnogo dopadne, kupim to odmah. Pošto često putujem po svetskim metropolama, navikao sam da većinu stvari kupujem kada počnu sniženja. Uživam da švrljam po radnjama i gledam šta su novo dizajneri osmislili. Malo stvari kupim, ali ono što zavolim, nosim non-stop.

Teodora: Nemam posebna pravila za šoping. Kupujem ono što mi se svidi, bilo da je iz nove kolekcije ili na sniženju.

Čime ste se poslednji put častili, a čime vas je neko drugi obradovao?

Boško: Uglavnom sam sebi kupujem, mada me i sestra često obraduje nečim, uprkos tome što tvrdi da joj je to najmukotrpniji posao, jer mi je teško pogoditi ukus.

Teodora: Najveće zadovoljstvo mi donese kupovina parfema. Od mame sam nedavno dobila divnu crvenu haljinicu.

Čije modne savete slušate?

Boško: Mogu nekoga da pitam da li mu se dopada kombinacija koju sam već obukao, ali ne i da mi kaže šta da obučem. Ako niste rob stereotipa i nisu vam strani eksperimenti, vrlo teško da neko može da vam izigrava stilistu. Posebno ne u Srbiji gde se muškom modom kreatori bave fakultativno.

Teodora: Volim da se konsultujem sa dragim osobama, najčešće mamom, koja me najbolje poznaje i razreši mi ponekad neku dilemu u oblačenju.

Kada pogledate svoje foto-albume, u kojem periodu ste sebi bili najsmešniji?

Boško: S obzirom na to da sam sklon eksperimentisanju i da volim da se igram modom, neke slike iz perioda kada sam tražio svoj stil u najmanju ruku izgledaju interesantno.

Teodora: Kao mala volela sam da se doterujem, a mama se trudila da sve na meni bude savršeno. Često se smejem slikama ranog  tinejdž perioda, dok sam lutala za nekim svojim stilom. To je bilo vreme kad ničije savete nisam slušala.               

Koliko je profesija uticala na formiranje vašeg modnog stila?

Boško: Dok sam bio maneken, imao sam sreću da budem okružen pravim ljudima iz modnog sveta, što mi je pomoglo da stvorim samopouzdanje i dobar filter za modu.

Teodora: Profesija mi je dosta pomogla da pronađem sopstveni stil i da se u njemu prepoznam.

Koliko su vam bitni modni detalji?

Boško: Kako-kad, zavisi od raspoloženja.

Teodora: Oni su kao završnica, šlag na torti. Veoma je važno da se sa njima ne pretera, jer je put do kiča kratak. Dovoljan je samo jedan efektan predmet, a ja najčešće nosim narukvice, satove i prstenje.

Šta radite sa komadima odeće koje više ne nosite?

Boško: Neke karakteristične čuvam, ali većinu poklanjam.

Teodora: One koje volim - čuvam, a nešto što mi je malo, a lepo očuvano, poklanjam.

Jeste li nekada razmišljali o sopstvenoj modnoj liniji?

Boško: Jednu duhovitu, nosivu i veselu sam već izbacio, a sada se zadovoljavam time da uz pomoć kuće Martini Vesto kreiram odelo za svaku svoju emisiju. Postoje ideje i za saradnju sa PWL-om.

Teodora: Ne znam da li ću u budućnosti biti zainteresovana za tako nešto, jer da bi se to ostvarilo, potreban je veliki talenat, mukotrpan rad i mnogo novca.

Postoji li u Srbiji modna ikona, neko ko nameće trendove i koga mladi imitiraju?

Boško: Kod nas ne postoji dovoljan broj kvalitetnih life style i modnih emisija, osim onih u kojima vidite kostimirane ljude. Da ne spominjemo modne časopise. Amy Winehouse se na svetskoj sceni izdvaja od drugih.

Teodora: Postoje mnoge estradne zvezde koje mladi imitiraju, što zna da bude i komično. Svi liče jedni na druge, a kao svetsku modnu ikonu izdvajam Dženifer Lopez koja me nikad ne ostavlja ravnodušnom.

Koju grešku u oblačenju naši ljudi najčešće prave?

Boško: Nemaju dovoljno slobode i opuštenosti u kreiranju ličnog pečata mada se, uprkos lošim uslovima u kojima živimo, mlađa i srednja generacija veoma lepo oblače.

Teodora: Nose stvari koje im ne stoje. Retko kada jedan model dobro stoji dvema osobama različitih konstitucija, a rešenje je u samo malo originalnosti.

Kako neka osoba treba da bude obučena da biste se okrenuli za njom?

Boško: Mora da iskoči iz standarda i da se vidi da iza tog odela stoji osoba sa ukusom koji je pre svega proizvod njenog iskustva i obrazovanja, a na kraju i poznavanja mode.

Teodora: Kad osetim fini parfem. Često se okrenem i za ženom koja ima dobar kaput.

Šta mislite o animal printu?

Boško: Nemam ništa protiv na ženskoj kolekciji i kada je znalački urađen, mada u većini slučajeva deluje kičasto.

Teodora: Može da dođe u obzir samo ako je umeren i lepo iskombinovan sa ostalim bojama i materijalima.

Šta mislite o ljudima koji demonstriraju u znak protesta protiv upotrebe prirodnog krzna i kože?

Boško: Poštujem ljude koji vide dalje od dnevnopolitičkih stvari. U stvari, zavidim nacijama čiji je razvoj na tom nivou da mogu da se bave pitanjima koja definitivno odlučuju o životu planete.

Teodora: Imaju pravo na to, ali moj stav je da veštačke stvari ne volim jer deluju plastično.

Koja zemlja je, po vašem mišljenju, svetski modni centar?

Boško: Najviše volim kako to izgleda kada Španci propuste nove modne informacije kroz svoja sita i uobliče ih u jednu kombinaciju. Oni imaju pravu meru opuštenosti, seksepila i trenda.

Teodora: Italija, jer tamošnje stanovništvo odiše prefinjenim stilom.

Ivana Mastilović

Tekst je objavljen u 129. broju magazina Story 11. marta 2008. godine.

makonda-tracker