Story je u svom modnom editorijalu spojio tri najšarmantnija predstavnika informativnih redakcija vodećih televizijskih kuća - Pink, RTS i B92 - Slavka Beleslina, Vladimira Jelića i Gorana Dimitrijevića. Pored dubokog prepoznatljivog glasa kojim vešto drže pažnju svojih gledalaca, kao i vrhunske elegancije na koju su navikli pred kamerama, šarmantni voditelji saglasni su u nekoliko modnih pravila na osnovu kojih otkrivaju zašto odelo van studija nose veoma retko, kada o stilu oblačenja slušaju svoje lepše polovine i koliko ih prilike inspirišu da biraju nesvakidašnju odevnu kombinaciju.
Koliko često van televizijskog studija nosite odelo i kravatu?
Goran: Ni na svom venčanju nisam nosio odelo. Bilo je leto i imao sam pantalone i košulju od laganog materijala. Venčali smo se na brodu uz muziku Boba Marlija, a dok smo izgovarali zavete, svirala je pesma Is This Love. Odela van studija nosim na poslovnim sastancima i u stranim ambasadama. Postoje stvari koje su večne, a među njima je svakako klasično odelo.
Slavko: Mnogo češće nosim sako nego što sam ranije mislio da ću to činiti. Shvatio sam da su odelo i kravata nešto što se voli tek posle trideset pete godine. Ima nečeg u tome da muškarac treba da bude formalno obučen. Odelo čini da promenimo svoj stav i nismo slučajno u Dnevniku tako obučeni. Bile su mi 24 godine kada sam počeo da vodim Telefakt na TV BK, bio sam mlad i voleo sam da nosim sakoe i van studija kako bih izgledao starije.
Vlada: Odelo je u mom slučaju rezervisano isključivo za televizijski studio. Ipak, ne ustručavam se da ga ponesem još poneki put jer sigurno neću u pidžami otići na nečije venčanje.
Kada je reč o odevanju, slušate li savete i sugestije svoje nežnije polovine?
Slavko: Ženske sugestije obavezno prihvatam i smesta ih izvršavam jer je to živčano jeftinije. Jednostavnije je nego da se raspravljam oko nečeg što mi nije toliko bitno. Dame su uglavnom u pravu.
Vlada: Ja ih slušam, ali ih ne poslušam. Nosim svedenije modele u crnoj ili braon boji, sa tek ponekim predmetom u crvenoj ili narandžastoj nijansi. Zato retko kada promašim pa kritike ne primam često. Ipak, ne razumem zašto sve žene i pored dva puna ormara kažu kako nemaju šta da obuku?! Kada biram poklon za voljenu, konsultujem sestru ili drugaricu. Šoping mi nije omiljena aktivnost, čak je ponekad i naporan. Kada sam nedavno bio u Americi, činilo mi se da me u velikim šoping molovima sva odeća napada i kao da govori: Uzmi mene, uzmi mene! Spas sam nalazio u radnji sa tehnikom.
Goran: Kad napravim modni promašaj, supruga me opomene rečima: Jesi li si ti slepac? Uzmi tamniju košulju s tom majicom! To što ona predloži jeste bolje, ali mi nije prioritet. Nikada ne idemo zajedno u kupovinu. Ali zato, kad se ona vrati kući, prvo meni da poklon, a onda mi objasni kako su pune kese za ćerku i nju opravdane jer je reč o vrhunskim stvarima koje su baš tog dana pojeftinile. Da šoping nije za mene, dokazao sam kada sam je, želeći da joj kupim poklon u Briselu, nekoliko puta zvao i mobilnim telefonom slikao stvari oko kojih sam se dvoumio trudeći se da ne promašim pri izboru.
Rukovodite li se trenutno izrekom da zima ne bira ili vam je važno da i na niskim temperaturama izgledate lepo?
Vlada: Uvek biram da mi je toplo, a martinke obuvam i na odelo ako sam poslom krenuo na neku svečanost. Smrzao sam se toliko puta da ću, ako treba, nositi i dugačke gaće, što muškarci retko kad priznaju da rade.
Goran: Nisam zimogrožljiv, a tome u prilog govori i činjenica da ne spavam u pidžami, nego u majici i gaćama. Iznošene majice pretvaram u one za spavanje. Inače, bez obzira na to koliko je hladno, pod uslovom da je suvo, uvek nosim plitke cipele i patike.
Slavko: Ja se rukovodim izrekom: Čizma glavu čuva, a šubara je krasi pa biram kaubojke ili neke druge čizme, bez obzira na to da li nosim odelo ili farmerke i džemper.
Možete li da kažete kako je glas vaš najlepši asesoar?
Vlada: Obično to gledaoci kažu. Dobar glas nije na odmet.
Goran: Pre bih rekao da su iskustvo i zrelost čudo.
Slavko: Čak i da je tako, nas trojica nikad svoj glas nećemo čuti onako kako ga drugi čuju.
Jasmina Antonijević
