Lice:
Volim da kažem kako kožu svog lica negujem pravim osobama. Nemam čak poseban ritual ni protiv podočnjaka, što se i vidi na mom licu. Umivam se samo vodom, a ponekad koristim i sapun. Kada je reč o brijanju, nemam neki poseban savet, osim da se žilet što je moguće jače pritisne uz lice i povuče nadole... Nakon brijanja koristim Gilette losion za lice. Mada je make-up sastavni deo glumačkog posla, ja još nisam radio likove kojima bi šminka bila potrebna, ali iz iskustva drugih kolega znam da često može da pomogne glumcu da pronađe ulogu.
Telo:
Idem samo na one masaže u veoma privatnoj režiji. S druge strane, opremu za trening ponesem sa sobom još ujutro kada krenem od kuće jer stalno treniram. Kada imam vremena, to je i po šest puta nedeljno. Ipak, više se bavim svojim duhom, nego samim telom. Spoljašnost je po meni samo senka unutrašnjosti. Lepuškast glumac bez unutaršnjih vrednosti, i to ne bilo kojih, nego onih bitnih za scenu, gore je nego neuspešan radnik na građevini. Zato što radnik na građevini možda ima šanse da se zapita da li je talentovan za nešto drugo. Inače, postoje tri ogledala u koja baš često gledam: levi, desni i srednji retrovizor. Na kožu rado nanosim dva parfema: Yves Saint Laurent Kouros i Chanel Allure.
Kosa i nokti:
Uglavnom ne koristim ništa za kosu, osim što je perem prirodnim organskim šamponom. Šiša me majstor koji radi frizuru i šminku za film Montevideo, Bog te video. O muškarcima koji nose dugu kosu, ne mislim ništa posebno, a svoju kosu ignorišem do daljeg. Ona i ja imamo samostalne odvojene živote. To je kao kada ste sa devojkom u fazi pred raskid, pa samo u prilikama kad treba, delujete kao normalan par. Tako i ja u nekim prilikama da bih je umirio, koristim gelove i ulja. Smatram da muškarci ne bi trebalo da odlaze na manikir, već da sami brinu o noktima. Ruke negujem, milujući ih o devojku. One odaju neke karakterne crte svake osobe. Ako su ruke grube znači da osoba radi, što je za poštovanje. Naravno, to nije isto što i nemar i zapuštenost.
Nikola Rumenić
