Razgovor sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom vođen je neposredno nakon njegove posete Moskvi gde se i sreo sa ruskim liderom. Bila je to uzvratna poseta jer je pre samo nekoliko meseci Putin posetio Sloveniju, što je bio događaj od vrhunskog diplomatskog značaja.
Balkan je ponovo u svetskim vestima. Kako gledate na sve te događaje?
- Čini se da smo ponovo pred velikim promenama. Nadam se da smo nešto naučili u prošlih četvrt veka. Svakako svet se brzo menja, ništa nije gotovo i ništa nije konačno. Dobro je imati prijatelje po svetu. Svuda po svetu. To je ono što sam naučio iz tog perioda. Ako o ljudima koji imaju drugačije mišljenje o vama razmišljate kao o prijateljima, a ne kao o neprijateljima, lakše će vam biti da prihvatite sve izazove koji vas sretnu u životu. Često se pitam kako ljudi koji svet oko sebe vide neprijateljski, uopšte mogu normalno da žive.
Kako gledate na mogućnost susreta američkog i ruskog predsednika u Sloveniji?
- To se već jednom desilo, 2001. godine kada su susret imali Buš i Putin. Sada nastojim da se ovde ponovo sretnu predsednik Trump i predsednik Putin. Na Kranjskoj gori nalazi se Ruska kapelica koja svedoči o prijateljstvu naša dva naroda. Sagradili su je ruski vojnici pre nego ih je zatrpala lavina. Kada se Slovenja osamostalila, iskorisli smo kapelicu za mesto susreta slovenačkih i ruskih političara. U početku je to bilo na nižem nivou, ali je godinama značaj rastao sve do nedavne poste predsednika Putina, što za mene nije bio tako jednostavan diplomatsko politički zalogaj jer je Rusija pod sankcijama. Neko bi mogao reći da Slovenija koristi događaje iz prošlosti da održava dobre odnose sa Rusijom, iako je ceo Zapad kao i Slovenija sa njim, u nekako zategnutim odnosima. Ipak, zbog zbog velikog poverenja koja postoji između predsednika Putina i mene (susreli smo se pet puta), tu posetu uradili besprekorno. Niko nije imao šta da zameri, bilo je jasno da slavimo tradicionalno dobre odnose između slovenačkog i ruskog naroda - uostalom ruski narod, za razliku od drugih naroda srednje Evrope, slovenačkom narodu nikada nije učinio ništa nažao.
Nedavno se putovali u uzvrtatnu posetu Moskvi. Kakvi su utisci?
- U Rusku federaciju sam putovao iz Berlina, vraćao se preko Kijeva, tako da smo to učinilisa nekom diplomatskom spretnošću - sa svima smo ostali prijatelji. A to je ono čime smo i započeli ovaj razgovor - jako je bitno imati pijatelje u svetu.
Da se vratimo na susret Trampa i Putina...
- Mi razumemo da su se uslovi od 2001. godina, kada su se ovde prvi put sastali američki i ruski predsednik, do danas promenili. Mi smo danas na drugi način atraktivni - mi smo država koja ima dobre odnose sa svim bitnim, i manje bitnim faktorima u svetu.
Da li ste upoznali svoju zemljakinju Melaniju Tramp?
- Lično se nismo upoznali, čuli smo se telefonom. Predsednik Tramp je bio toliko ljubazan da je predao slušalicu Melaniji, tako da smo imali prvi zvaničan razgovor. Ona odlično govori slovenački, i što mi je jako drago, čujem da i njihov sin Baron, jako lepo govori naš jezik. Divno je znati da u Beloj kući postoji dete koje priča slovenački i pripada delom Sloveniji. Ali da budem potpuno iskren, nama nije ništa lakše u odnosima sa Amerikom zbog te činjenice.
Često se mnogi ugledaju na Sloveniju koja je prva sa ovih prostora ušla u EU.
- Postojalo je očekivanje da ćemo mi imati jednu posebnu ulogu na Zapadnom Balkanu zbog članstva u EU, ali to nije bilo nametnuto, to je proisteklo kao rezultat vrlo iskrenih odnosa koje imamo sa svim tim zemljama. EU se našla u krizi i deo te krize je i usporavanje brzine širenja, što uključuje i Srbiju i sve države na Zapadnom Balkanu. Sad je pitanje kako motivisati ljude, podstaknuti državne reformae kada se zna da neće biti brzog ulaska u EU, kao što bi recimo vi Srbi želeli i zaslužili. Moj zadatak je da zajedno sa vašim vođama pronađemo načine da u tom periodu, pored svega, stvari idu napred, a ne unazad.
