Kad imate šefa koji kontroliše svaki vaš korak, nameće besmislena pravila i odbija da sasluša vaše predloge, verovatno često pomislite da je najbolje da njegove instrukcije sprovedete doslovno. Na kraju krajeva, šta rasprava može da donese?
Ovakav pristup, poznat kao "zlonamerna poslušnost", sve je popularniji među nezadovoljnim zaposlenima, ali stručnjaci upozoravaju da može da se obije o glavu ako se ne primeni pažljivo.
Zamislite da vam nadređeni stalno traži izveštaje o svakom zadatku, insistira da odobrava svaki i-mejl ili uvodi komplikovane dodatne korake koje usporavaju posao. Tada, umesto da se raspravljate, odlučite da uradite tačno ono što je tražio: do poslednjeg detalja, čak i kad je očigledno da takav način rada nema mnogo smisla.
Na tome se upravo zasniva "zlonamerna poslušnost": poštujete bukvalno ono što vam je naređeno, ali ne poštujete sve što stoji iza zahteva, kako bi nadređeni sam uvideo koliko su njegova pravila neefikasna.
Ne provocirajte nego pokažite šta su posledice
Tzv. mikromenadžeri su posebno pogodni za ovakav pristup jer često insistiraju na stalnim proverama i odobravanju čak i najmanjih odluka.
Prema mišljenju Rajana Stigara, advokata za radno pravo, dosledno sprovođenje njihovih zahteva može da pokaže koliko takvo upravljanje opterećuje ceo tim, piše HuffPost.
Ukoliko šef, na primer, zahteva da mu šaljete spisak svih svojih dnevnih obaveza, možete da mu pošaljete detaljan izveštaj. Ako insistira da odobri svaki i-mejl klijentima, šaljite mu svaki pojedinačno, pre nego što ga pošaljete dalje. Kad mu se pošta zatrpa, možda će shvatiti da je sam bespotrebno usporio posao.
– Kad tačno sledite njihova uputstva, otkriva se koliko su ta uputstva zapravo neefikasna – objašnjava Stigar.
Ipak, nije poenta u tome da provocirate nadređenog, već da mu pokažete kakve posledice imaju njegova pravila, pa stručnjaci savetuju da se zahtevi potvrđuju pisanim putem, na primer i-mejlom, kako bi ostao trag o tome šta je traženo i kako je zadatak izvršen. To može da bude posebno važno ako šef kasnije pokuša da prebaci krivicu na zaposlenog zbog kašnjenja koje je nastalo upravo zbog pravila koja je sam nametnuo.
NE PROPUSTITE
Nekad je cilj samo da sačuvate sebe
Nije svaki loš šef samo zahtevan ili naporan, već toksičan nadređeni ponekad omalovažava zaposlene, narušava njihovo samopouzdanje i stvara atmosferu u kojoj se ljudi plaše greške.
U takvim okolnostima zaposleni bukvalno izvršava njegove instrukcije ne iz osvete već da bi se zaštitio.
Stručnjakinja za razvoj liderstva Meri Abažaj ovakav pristup naziva "zaštitnom poslušnošću", čija svrha nije da promeni toksičnog šefa, već da zaposlenom pomogne samo da prebrodi situaciju.
Ipak, ona upozorava da je opasno zadržati se dugo u takvim okolnostima jer nas to sprečava da napredujemo i pokažemo svoj pun potencijal. Ako je posao postao izvor stalnog stresa, ovakav pristup može da bude privremena strategija, a ne i trajno rešenje.
Tri greške zbog kojih bi taktika mogla da se obije o glavu
Najvažnije pravilo je da ne dozvolite da frustracija preuzme kontrolu. Ako se odlučite za ovaj pristup, stručnjaci savetuju da izbegavate tri stvari:
- Sarkazam i podsmevanje. Ako nadređenom odgovarate zajedljivim komentarima ili pokušavate da ga osramotite, dajete mu povod da vas optuži za neposlušnost.
- Namerno usporavanje posla. Ne želite da sabotirate tim ili pravite dodatni haos, već da se jasno pokažu posledice pravila koja je šef nametnuo.
- Nekvalitetan rad. Ako namerno isporučujete loše rezultate, to je i dalje vaš loš rezultat, bez obzira na to ko je dao instrukcije.
– Zlonamerna poslušnost najbolje funkcioniše kao odbrambena mera, a ne kao taktika osvete – upozorava Stigar.
Komunikacija zato mora da ostane profesionalna, a stručnjaci savetuju da uvek sačuvate prepisku i da možete da pokažete da ste postupili u skladu s dobijenim instrukcijama. Tako štitite sebe, a ne stvarate dodatne probleme koji bi mogli da ugroze vaš položaj.
BONUS VIDEO
Šta je najvažnije za CV?
NE PROPUSTITE
