Jedno od najvećih pitanja s kojima se suočavaju mnogi psihoterapeuti i savetnici jeste kako ukrotiti svoj um i pretvoriti ga u saveznika umesto što deluje kao neprijatelj.
Naša svakodnevna patnja jeste, pre svega, mentalne prirode, upozorava Dipak Čopra. Stalno brinemo, do mere opsesivnosti. Proganjaju nas neki davni problemi, brinemo zbog drugih koje tek anticipiramo. Ljudi sebi postavljaju uporno postavljaju pitanja kao što su šta to nije u redu sa mnom, šta će se dogoditi sa mnom, kako ću se iz ovog izvući i kako ću da nabavim novac...
Nekada je izuzetno teško odagnati ove misli. Uporne su i čini se da same nikada neće izbledeti. Dipak Čopra ovako analizira ta pitanja:
Šta to nije u redu sa mnom?
Ovakve misli rađaju se iz osećanja lične nesigurnosti, sumnje i stalnih samoosuda. Kad se čovek s njima bori upornim ponavljanjem suprotnih stavova, u stilu sa mnom je sve u apsolutnom redu, time se samo pomera klatno nerealističnosti u suprotnom pravcu a suštinski se problem ne rešava. Rešenje je da se usredsredite na sebe i povratite samouverenost.
Šta će se dogoditi?
Ovo je ključno pitanje odsustva poverenja. U životu se nikad ne zna tačno šta će se dogoditi i zato je jedino rešenje živeti, u punom smislu te reči, u sadašnjosti. Prihvatite da budućnost nije nešto što je samo vama nesaznatljivo, već ostaje tajna za sve. Koliko god da brinete, to nećete promeniti.
Kako ću se izvući iz ovoga?
Ovo pitanje odaje stalno osećanje uhvaćenosti u klopku. Da biste se oslobodili tog osećaja, morate osloboditi više prostora za svoju kreativnost. Nikakva rešenja nećete pronaći ako ste uspaničeni i zato, umesto da se osećate kao zarobljenik, posmatrajte problem kao šansu da se dokažete. Kad se oslobodite straha, otvorićete kanal za nova rešenja.
Kako ću da nabavim novac?
Na prvi pogled, ovo pitanje se odnosi na finansije. Međutim, u dubini duše, krije se strah da će i sam život biti ugrožen. Mislite da je novac taj koji vas štiti od osećaja potpunog gubitka kontrole i da, ako ga ne bude dovoljno, neke nevidljive sile mogu preuzeti sve konce. To znači da morate u sebi stvoriti neko bezbedno mesto (što ne znači da ne treba da se pobrinete za hranu i smeštaj, naravno). Smislena količina novca svakako predstavlja sigurnost, ali osećaj bespomoćnosti je psihološko pitanje. U sebi ćete osećati potpunu sigurnost ne u trenutku kad budete zaradili dovoljno novca već kad budete mogli da kažete ja sam sasvim dovoljan.
