31 godina ljubavi, alkohol, porodične tragedije i bolan gubitak: Ljubavna priča holivudskog para je nešto posebno

Ema Tompson i Greg Vajs prošli su kroz gubitke, porodične krize, neostvarene želje i trenutke kada je bilo teško pronaći snagu za novi dan. Ipak, posle 31 godine zajedničkog života, ostali su zajedno, a glumac sada otkriva šta je njihov odnos održalo uprkos brojnim iskušenjima.

 

U svetu poznatih, gde se ljubavne veze često predstavljaju kroz glamurozne fotografije i romantične izjave, priča ovog britanskog para podseća da se stabilan brak ne gradi samo na ljubavi.

 

Potrebni su iskrenost, spremnost da se razgovara o neprijatnim osećanjima, ali i hrabrost da se prizna kada nam je teško.

U intervjuu za magazin HELLO!, 60-godišnji Greg Vajz govorio je o odnosu sa oskarovkom Emom Tompson i objasnio da njihovu vezu nije sačuvala neka velika romantična tajna. Najvažnije je, kaže, to što su oboje naučili da ne beže od teških tema i da prihvate da bol ne može uvek jednostavno da nestane.

 

Upoznali su se 1995. godine na snimanju filma "Razum i osećajnost", nastalog prema romanu Džejn Ostin. Oboje su tada prolazili kroz emotivno težak period. Ema se upravo razvela od prvog supruga i tugovala zbog smrti oca, dok se Greg suočavao sa gubitkom bliskog prijatelja i posledicama majčinog pokušaja samoubistva.

 

Već na početku veze bili su svesni da svako od njih nosi sopstveni teret. Upravo je spremnost da ne skrivaju ono što ih boli, kako danas ističe glumac, postala jedan od temelja njihovog odnosa.

Šest meseci je pio nakon sestrine smrti, a Ema za to saznala tek sedam godina kasnije

 

Jedno od najtežih poglavlja Gregovog života bila je borba njegove sestre Kler sa rakom dojke, koji se proširio na kosti. Preminula je 2016. godine, u 51. godini. Tokom njene bolesti, Greg se preselio kod nje kako bi joj pomagao i brinuo o njoj. Preuzeo je i njen blog, na kojem je otvoreno pisala o iskustvu života sa teškom bolešću.

 

Nakon njene smrti, glumac je postao ambasador britanske organizacije The Good Grief Trust, koja pruža podršku ljudima koji se suočavaju sa gubitkom. Počeo je da sarađuje i sa drugim humanitarnim inicijativama, posvećenim razgovoru o tugovanju i pružanju pomoći onima koji prolaze kroz težak period.

 

Ipak, postojala je jedna stvar o kojoj dugo nije govorio ni najbližima. Nakon sestrine smrti, oko šest meseci prekomerno je konzumirao alkohol. Ema je za to saznala tek sedam godina kasnije.

 

Greg je priznao da ga je bilo sramota da govori o sopstvenom ponašanju. Nije želeo da se uklopi u stereotip muškarca koji nakon gubitka bliske osobe utehu traži u alkoholu, pa je svoje iskustvo dugo držao za sebe.

Upravo zbog toga danas smatra da je važno pronaći način da muškarci otvorenije govore o tuzi. Kako ističe, mnogima nedostaju reči kojima bi opisali ono što osećaju, kao i primeri sa kojima mogu da se poistovete.

 

- Nisam psiholog niti psihoterapeut, ja sam samo čovek koji je doživeo razne gubitke. Nadam se da se čitaoci mogu poistovetiti sa pričama koje delim u svojoj knjizi - objasnio je glumac.

 

Usvojeni sin naučio ih je da se čak i u najtežim trenucima može pronaći razlog za osmeh

 

Jedan od najvažnijih delova porodične priče Eme i Grega vezan je za njihovog usvojenog sina Tindija Agabea. Upoznali su ga 2003. godine, a njegova životna priča ostavila je dubok trag na oboje.

 

Tindi je kao dečak prošao kroz stravična iskustva. Nakon smrti oca, kada je imao 12 godina, otet je iz svog sela u Ruandi i primoran da postane dete vojnik. Verovalo se da su mu majka i sestra mrtve, a sa 16 godina stigao je u Veliku Britaniju kao izbeglica. Po dolasku u London jedno vreme je bio i beskućnik.

Danas je odrastao čovek i radi u britanskoj Mreži za suzbijanje finansijskog kriminala. Greg kaže da ih je sinova životna priča naučila drugačijem odnosu prema patnji i pokazala koliko je važno sačuvati vezu sa životom čak i nakon najstrašnijih iskustava.

 

Posebno ga je dirnula Tindijeva sposobnost da se smeje. Za dečaka koji je prošao kroz ratne strahote, smeh je bio način da pronađe olakšanje i radost u činjenici da je preživeo.

 

Ta lekcija postala je deo porodičnog života. Greg otkriva da se on i Ema, kada prolaze kroz naročito težak period, ponekad samo zagrle na vratima i počnu da se smeju.

 

- Sve je toliko strašno da jednostavno moraš da se smeješ - objasnio je glumac.

 

To, naravno, ne znači da umanjuju značaj bola ili pokušavaju da zaborave ono što se dogodilo. Naprotiv, naučili su da smeh ponekad može da bude način da se sačuva bliskost i pronađe snaga za dalje.

Neuspeli pokušaji vantelesne oplodnje ostavili su bol o kojem gotovo nikome nisu govorili

 

Ema i Greg imaju ćerku Gaju, koju je glumica rodila u 40. godini. Međutim, njihova želja da prošire porodicu nije se ostvarila onako kako su se nadali. Kasniji pokušaji vantelesne oplodnje nisu doneli željeni rezultat, a Greg ovo iskustvo opisuje kao posebnu vrstu tuge.

 

Za razliku od gubitka voljene osobe, u ovom slučaju nema konkretnog događaja ili osobe za kojom se tuguje. Bol je vezan za mogućnost koja se nije ostvarila i budućnost koja je mogla da izgleda drugačije.

 

- Bilo je neverovatno bolno u tom trenutku. Mislim da je to i dalje neka vrsta neodređenog bola jer nema određene osobe ili događaja za kojim bi se moglo tugovati. Drugi ljudi to možda neće razumeti, tako da je to veoma lično iskustvo i jedva da smo ga delili sa bilo kim - priznao je Greg.

 

Njegove reči podsećaju da ne postoji samo jedan oblik gubitka. Nekada ljudi tuguju i za onim što nikada nisu imali priliku da dožive, a takva osećanja mogu biti jednako snažna i teška za objašnjavanje.

 

Ema se suočila sa novom porodičnom tragedijom, a suprug joj je najveća podrška

 

U julu 2026. godine porodica Tompson oprostila se od glumice Filide Lou, Eminе majke, koja je preminula u 94. godini. Za oskarovku je to bio posebno težak gubitak. Otac joj je umro kada je imala samo 23 godine, a majka je nakon toga ostala jedna od najvažnijih osoba u njenom životu.

Njih dve bile su veoma bliske i živele su u neposrednoj blizini. Greg sada pokušava da bude što veća podrška supruzi, koja se, uprkos porodičnoj tragediji, vratila profesionalnim obavezama.

 

Kako je objasnio, Ema ponekad mora da ostavi tugu po strani kako bi mogla da nastavi sa snimanjem i drugim poslovnim zadacima. Nekada zamoli kolege da joj daju nekoliko trenutaka nasamo sa sopstvenim osećanjima, a zatim se vrati poslu.

 

Pred porodicom je i prvi Božić bez Filide, a Greg ne krije da će praznici biti posebno teški.

 

- Osetiće se za trpezarijskim stolom kada se svi okupimo. Nadam se da ćemo moći da razgovaramo o praznom mestu - rekao je.

 

Glumac je uputio i važnu poruku svima koji poznaju nekoga ko prolazi kroz gubitak. Smatra da ne treba očekivati da se ljudi tokom praznika ponašaju kao da je sve u redu samo zato što je došlo vreme slavlja.

- Ako poznajete nekoga ko tuguje, pitajte ga da li želi da provede Božić sa vama. A ako želi, nemojte mu govoriti: 'Oh, zabavite se, sada je Božić!' -  savetovao je.

 

Onima koji su izgubili nekoga bliskog poručuje da ne odbijaju automatski pozive i da sebi dozvole da budu okruženi ljudima. Nema potrebe skrivati suze niti se pretvarati da je bol prošao.

 

Njihova tajna nije savršen brak, već spremnost da zajedno prolaze kroz bol

 

Posle 31 godine zajedničkog života, Greg Vajz ne veruje da tugu treba pobediti, izbrisati ili zauvek ostaviti u prošlosti. Smatra da čovek mora da nauči da živi sa gubitkom, ali i da sebi dozvoli da ponovo oseti radost.

 

Upravo je takav pristup, uz iskrenost, razgovor i međusobnu podršku, pomogao njemu i Emi Tompson da sačuvaju svoju vezu kroz brojne porodične krize.

 

Njihova priča pokazuje da dug brak ne znači život bez teških trenutaka. Ponekad je najvažnije ne bežati od neprijatnih osećanja, priznati kada nam je potrebna pomoć i ne očekivati od partnera da uvek bude snažan. Ljubav se, čini se, ne dokazuje samo u lepim danima, već i u spremnosti da zajedno ostanemo tu kada je najteže.

 

Bonus video:

Na mrežama Holivud, a u duši pakao