Promene u ponašanju, pojačana potreba za pažnjom i naizgled bezazlene navike mogu biti signali da se dete teško prilagođava školskom okruženju. Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na ove važne pokazatelje.
Polazak u školu ili vrtić velika je promena u životu svakog deteta. Dok se neka deca brzo prilagode novom okruženju, drugima je potrebno više vremena i podrške.
Problem je što roditelji ponekad ne primete da dete prolazi kroz težak period, jer ono ne ume uvek jasno da objasni šta ga muči.
Psihološkinja Sofija Pimenova pokušala je da objasni kako možemo da prepoznamo da dete ima poteškoće sa prilagođavanjem i na koje promene u ponašanju roditelji treba da obrate pažnju.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto dece suočava se sa određenim teškoćama prilikom prilagođavanja školi ili vrtiću, ali odrasli to ne moraju uvek da primete.
Četiri znaka da dete prolazi kroz težak period
Psihološkinja izdvaja četiri promene koje mogu ukazivati na to da se dete suočava sa stresom ili teškoćama u novom okruženju.
1. Nagla promena ponašanja
Dete koje je ranije bilo mirno i povučeno odjednom postaje uznemireno, nemirno i previše aktivno. Moguća je i suprotna promena – dete koje je bilo veselo i razigrano postaje bezvoljno, povučeno i nezainteresovano za aktivnosti koje su ga ranije radovale.
2. Stalna potreba za roditeljskom pažnjom
Predškolac odjednom ne želi da se odvaja od roditelja, stalno traži da ga uzmete u naručje i zahteva vašu pažnju. Takvo ponašanje može biti način na koji dete pokazuje da mu je potrebna dodatna sigurnost i podrška.
3. Grickanje noktiju i uvrtanje kose
Ako dete često gricka nokte, uvija kosu oko prstiju ili ponavlja slične pokrete, ne treba odmah sve pripisati lošoj navici. Ovakva ponašanja ponekad mogu biti način na koji dete pokušava da se izbori sa napetošću.
4. Iznenadna potreba za odlaskom u toalet
Ako dete svakog dana, neposredno pre polaska u školu ili vrtić, iznenada kaže da mora u toalet, moguće je da se iza toga krije uznemirenost zbog odlaska od kuće ili boravka u kolektivu.
Pimenova objašnjava da deca ne izmišljaju takve reakcije niti se pretvaraju. Ponekad se psihička napetost ispoljava upravo kroz telesne reakcije i promene u ponašanju.
Kako detetu olakšati odvajanje od roditelja?
Jedan od važnih saveta psihološkinje odnosi se na način na koji roditelji objašnjavaju detetu koliko će trajati njihovo odsustvo.
Malo dete još nema razvijen osećaj za vreme kao odrasli, pa mu rečenica „Doći ću po tebe za dva sata“ ne znači mnogo.
Mnogo je korisnije povezati povratak roditelja sa događajima koje dete poznaje i može da predvidi.
- Doći ću kada se budeš igrao, zatim ručao, pa spavao. Kada se probudiš, doći ću po tebe - primer je objašnjenja koje detetu može pružiti veći osećaj sigurnosti.
Ne gomilajte velike promene u kratkom periodu
Psihološkinja podseća da postoje događaji koji mogu dodatno da opterete dete, posebno ako se poklope sa polaskom u školu ili vrtić.
Među njima su rođenje mlađeg brata ili sestre, povratak majke na posao i razvod roditelja.
Kada je neka promena unapred poznata i može da se planira, preporuka je da se izbegne nizanje više velikih životnih promena u kratkom periodu. Pimenova savetuje da se, kada je moguće, između takvih događaja ostavi razmak od najmanje nekoliko meseci.
Najvažnije je da roditelji ostanu smireni, ne paniče i pokušaju da razumeju šta dete proživljava. Umesto kažnjavanja ili kritikovanja, potrebno je pružiti mu podršku i pokazati da može otvoreno da govori o svojim osećanjima.
Kako napraviti odgovarajući raspored za školarca?
Osim emocionalne podrške, važnu ulogu u prilagođavanju deteta ima i organizacija svakodnevnih obaveza.
Pediјatarka Irina Naumova iz Naučnoistraživačkog kliničkog instituta za detinjstvo ranije je govorila o tome kako roditelji mogu da naprave funkcionalan raspored za školarce, uzimajući u obzir njihove potrebe za snom, odmorom i slobodnim vremenom.
Današnja deca često imaju veoma ispunjen dan: nakon škole slede domaći zadaci, časovi sa privatnim nastavnicima, treninzi, muzičke i likovne aktivnosti, kao i učenje stranih jezika.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da raspored ne bi trebalo da bude toliko pretrpan da dete nema dovoljno vremena za odmor i igru.
San mora biti prioritet. Prema preporukama koje navodi pedijatrica, mlađoj školskoj deci uzrasta od šest do devet godina potrebno je oko 10 do 11 sati sna, dok deci od 10 do 13 godina treba približno devet do deset sati. Starijim adolescentima potrebno je najmanje osam sati sna.
Redovan nedostatak sna može negativno uticati na koncentraciju, pamćenje i sposobnost usvajanja novih informacija. Zato je važno da roditelji, prilikom planiranja školskih i vanškolskih aktivnosti, ne zaborave da detetu ostave dovoljno vremena za odmor.
Promene u ponašanju ne znače automatski da dete ima ozbiljan problem, ali ih ne treba ni ignorisati. Razgovor, razumevanje i pravovremena podrška mogu mnogo da pomognu detetu da lakše prevaziđe period prilagođavanja.
Bonus video:
Da li su roditelji krivi za ono što je uradio Kosta Kecmanović?